Ne možeš se ponositi tuđim rezultatom. Možeš, ali kontriraš inteligenciji, kontriraš osnovi sporta, zanemaruješ svoj život ukoliko ga vodiš samo na osnovu tuđih, pa makar i sportskih, života. Vrhunski sportista može da inspiriše, ali ako nemaš ljubavi, želje i vremena, nemaš ni sporta u sebi. Zapali cigaretu!
Bio sam klinac, svi ste bili klinci, čak i klinci koji ovo čitaju su nekada bili veći klinci, veći nego sad, klinci koje je Veselin uneveselio.
Nema života bez ljubavi. Ili, pak, ima. Ali taj život nije vredan pomena.Tako je i u sportu. Sport bez ljubavi nije vredan pomena. Sport je srazmerno proporcionalan životu.
Zrenjanin. Grad koji mi je uvek u glavi kad želim nešto da napišem. Rukometni vicešampion Evrope. Tad sam brisao parket u dvorani Medison. Čast rezervisana za članove kluba. Sećam ga se. Veselin Vujović. Sve nam je uzeo kao član Barselone. Naš Veselin Vujović, za kojeg sam milion puta navijao kad je igrao u dresu Jugoslavije ili šabačke Metaloplastike. On i Barselona. Bio sam klinac, svi ste bili klinci, čak i klinci koji ovo čitaju su nekada bili veći klinci, veći nego sad, klinci koje je Veselin uneveselio.
Kao odrastao čovek, otac dvoje dece, nije mi svejedno da napišem šta sam tada osećao prema njemu. Prezir? Smešno, Veselin Vujović, čovek planina, koji svakim golom zabija klin u naša navijačka srca je sve samo ne čovek koga prezireš. Takvu silu možeš samo da mrziš. Mržnja, kao nemoć, kao to da ti nije dovoljan Vujović, već imaš i Portnera, još jednog asa šabačke Metaloplastike, protiv sebe. Gol manje u dvomeču je doveo do toga da se Barselona okiti još jednom, a da Proleter izgubi mesto u istoriji.
Hoće li njihov Vardar proći kao naš Proleter? Da li navijamo za Vardar jer nas podseća na Proleter? Da li posle svega što su nam objasnili i svih granica koje su nam zacrtali, ne možemo napisati naš Vardar i naš Proleter? Kakve veze imaju ta dva rukometna kluba? Ljubav navijača koji ih prate.
Čekaj. Stani. Pazi. Ko je bio prvak 1955.? Ko finalista 1979.? Pa to, bez interneta, znaju samo tetke i teče učesnika. Zbog ljubavi. Na kraju se sve svodi na ljubav. Zamislite da se Jugoslavija raspadne, retoričko pitanje, znamo da se raspala. Ima li Hrvata iz Osijeka koji će pamtiti Proleter i finale Lige šampiona?
Nećemo tako daleko. Prošle godine je Vardar iz Skoplja postao šampion Evrope. Ispred klubova koji vrede i po 20 puta više od njega. Finansijski. Sportski je Vardar najbolji klub u Evropi. A kome je to bitno? Samo ljudima koji vole Vardar i rukomet i još su sa ovih prostora i ne bave se politikom. Hoće li njihov Vardar proći kao naš Proleter? Da li navijamo za Vardar jer nas podseća na Proleter? Da li posle svega što su nam objasnili i svih granica koje su nam zacrtali, ne možemo napisati naš Vardar i naš Proleter? Kakve veze imaju ta dva rukometna kluba? Ljubav navijača koji ih prate.
Fenerbahče je bio prvak Evrope, a Luiđi Datome je jednom leteo preko Srbije a na RAI-u je izjavio da mu je Novak Đoković omiljeni igrač. To su sve naše titule, ako nisi imao sreće da gledaš Vujovića koji puni Proleter u finalu Evrope.
Proleter, možda političko ime kluba, prate i bodre Indijanci, a Vardar, geografsko ime kluba, prate Komite, možda političko ime za navijače.
A sad neuništiva glupost dolazi na scenu, srpski mediji objavljuju da su Srbi na krovu Evrope. Jesu, njih trojica. Punopravni članovi Vardara. Isto kao i Bogdan Bogdanović, Nikola Kalinić i Željko Obradović za prvaka Evrope u košarci. Čekaj, stani, pazi, pa i JanVeseli je igrao u Srbiji, nema veze što je Čeh, to je srpski Čeh, a i Luiđi Datome je jednom leteo preko Srbije a na RAI-u je izjavio da mu je Novak Đoković omiljeni igrač. To su sve naše titule, ako nisi imao sreće da gledaš Vujovića koji puni Proleter u finalu Evrope.
Mnogo nas je naučio Veselin Vujović i mnogo su nas naučili i Stefanović i Adžić i Tomić i Đurđić i Lisičić i… Bog sveti zna bez Google pretrage odakle su ovi momci. Crnogorci, Bosanci, Lale… Nije bitno, voleo sam ih više od bilo kog sportiste sa strane. Moji Zrenjaninci. Nisu oni okupljeni iz ljubavi, okupio ih je sponzor, Naftagas, ali ih je do titule vodilo njihovo znanje, ljubav navijača i splet okolnosti. Tad se svaki stanovnik Zrenjaninaosećao kao stanovnik Barselone, tako je lepo kad najbolji žive u tvom mestu.
Ne možeš se ponositi tuđim rezultatom. Možeš, ali kontriraš inteligenciji, kontriraš osnovi sporta, zanemaruješ svoj život ukoliko ga vodiš samo na osnovu tuđih, pa makar i sportskih, života. Vrhunski sportista može da inspiriše, ali ako nemaš ljubavi, želje i vremena, nemaš ni sporta u sebi. Zapali cigaretu!
Izvor – VRATASPORTA.RS