Jedan od najboljih koje je Zrenjanin ikada imao!
… I na terenu punom leda i svemirske prašine, bez šale, na popularnoj šljaci, na mestu gde sada stoji Dijamantska hala, istrčao je slabašni dečak na teren. Imao je bogom dan talenat, videlo se, a tadašnji trener pionira je smatrao da je mali i da fizički nikad neće biti dovoljno snažan za velike domete. To dete je bilo za zelenije, lepše i čudesnije terene, sada je jasno. Pogreši čovek, univerzum napravi paradoks od takvih stvari. Proleter se ugasio, a Zoran Bambi Tošić je postao jedan od najboljih fudbalera koje je Zrenjanin ikad imao.
Bing Beng! Čuli ste za teoriju velikog praska, naučnici nešto govore da je postojala jedna tačka u kojoj se skupila materija beskrajne gustine i njenom velikom eksplozijom je nastao naš svemir. Ta priča poput Zrenjaninaca ne pije vodu. Sabereš dva i dva i vidiš da ti ateisti velikim praskom nazivaju Sataninu ejakulaciju koja je podarila život. Proturaju priču da naša lepa planeta Zemlja nije Božija kreacija nego je neko jaje u Luciferovim mošnicama. Ko bi ikad pomislio. Da li bi iko pomislio i da će jedan Zrenjaninac koji je sa osamnaest godina ostavio fudbal tri godine kasnije napraviti veliki bum i potpisati za najbolji klub na svetu u tom trenutku. Džaba ti sva logika. Nemoguće, osim ako nije prodao dušu đavolu.
Šalu na stranu, koliko god nauka ulaže napora da shvati i objasni svet oko nas, izgleda tako da zapravo nikad nećemo biti načisto sa tim. Mi u stvari pojma nemamo. No, jedan lokalni dečak je nešto znao. Umeo je da igra fudbal. I to kako.
Kako se u našoj galaksiji sve kreće, Mesec oko Zemlje, Zemlja oko Sunca, Sunce oko tamo nečega i kako već sve to ide, tako su se okretali i točkovi mini bicikla sa kojim je stizao u Karađorđev park na treninge Proletera. Znate ona bicikla za decu negde od 8 do 11 godina, iako je on napunio koju godinu više. I na terenu punom leda i svemirske prašine, bez šale, na popularnoj šljaci, na mestu gde sada stoji Dijamantska hala, istrčao je slabašni dečak na teren. Imao je bogom dan talenat, videlo se, a tadašnji trener pionira je smatrao da je mali i da fizički nikad neće biti dovoljno snažan za velike domete. To dete je bilo za zelenije, lepše i čudesnije terene, sada je jasno. Pogreši čovek, univerzum napravi paradoks od takvih stvari. Proleter se ugasio, a Zoran Bambi Tošić je postao jedan od najboljih fudbalera koje je Zrenjanin ikad imao.
Pre nego što će Crveni đavoli dobiti njegov potpis i pre meteorskog uspona do Teatra snovabilo je tu svega, pa i suza. Fudbalske lekcije koje je naučio u Radničkom, Proleteru, Futuri i Mladosti iz Lukićeva za jednog grčkog drugoligaša nisu bile dovoljne. Zapravo, dobio je garancije gazde kluba da će se proba završiti potpisivanjem ugovora ali to se ispostavilo kao netačno. Kraj prelaznog roka dočekao je na sitnom kamenju šljake jednog petoligaša u Grčkoj, kada je suznih očiju rešio da se vrati kući i zaboravi na tu glupu ideju o karijeri profesionalnog fudbalera. Odlučio je, igraće sa drugarima mali fudbal samo za svoju dušu. Bez iluzija. Zaigrao je za SAS, igra na ravnom mu je ležala. O majstorijama na parketu se pročulo po gradu na Begeju i usledio je logičan poziv Banata, jedna davna greška u Karađorđevom parku dala se ispraviti. Bambi je dozvolio sebi još jedan san, a buđenje će, ako i bude bolno, biti kod kuće, u svom krevetu iznad kojeg je i dalje stajala zastava Mančester Junajteda.
Usledilo je nešto gotovo magično, jedan od onih fenomena neobjašnjivih i neukrotivih ljudskom oku i oko kojih i nastaju legende. Ako nauka ne može da odgovori šta je prethodilo velikom prasku, ne moramo ni mi da se zamajavamo time kako je Bambi ekspodirao. Desilo se.
Ulazak protiv OFK Beograda i gol u nadoknadi za pobedu. Debi za mladu reprezentaciju protiv Portugala, novo istrčavanje na teren sa klupe i gol. Sjajne igre na Evropskom prvenstvu, srebro. Partizan. Golovi iz slobodnih udaraca i iz daljine, odlične igre. Dupla kruna. Poziv u A reprezentaciju. Opet dupla kruna. Mančester Junajted. FA Kup i debi, našao se na terenu umesto Kristijana Ronalda. Sve to za dve i po, tri godine. Probudivši se iz ovog polusna Bambinije ugledao zastavu u svojoj sobi, već na samom Old Trafordu.
Na pomenutom prvom nastupu, na Teatru snova, okliznuo se tri, četiri puta, nakon čega je dobio kritiku da više ni na trening ne dolazi sa plastičnim kramponima, jer nije mu ovo Srbija! Za Premier ligu mu je falilo fizičke spreme, ali Bundes liga gde je proveo na pozajmici šest meseci bila mu je po meri. Odigrao je vrhunsku polusezonu, bio je najbolji igrač Kelna. Još jednom je bio glavna tema fudbalskih priča – da li ostati u Nemačkoj, možda da bude strpljiv i čeka u Mančesteru svoju šansu sa klupe, tih sezona se tražio naslednik velikom Rajanu Gigsu. Bambi je ipak zadužio dres moskovskog CSKA u kojem je osvojio tri titule prvaka, dva kupa i dva Super kupa.
Ako je i prodao dušu đavolu za dres Mančester Junajteda, za sedam godina ju je u pravoslavnoj Rusiji verovatno zadužio nazad. A sigurno da pomaže i to što radi za Partizani Grobare, vratio se u najboljim godinama da pomogne klubu svojim nagomilanim iskustvom, i zrenjaninski sport kroz školu fudbala Bambi i FK Radnički koji vodi kao predsednik.
