Fudbalski savez Slovenije kaznio prvog čoveka Maribora
Zlatko Zahović, nekadašnji Zrenjaninac, fudbaler Proletera, bile su to sjajne i nikad ponovljive godine, Partizana, Porta, Benfike, Olimpijakosa, Valensije, možda najbolji slovenački igrač svih vremena i sadašnji prvi čovek Maribora, drastično je kažnjen zbog nedavnog ispada. Zlatko je prethodnog vikenda na konferenciji za štampu, nakon prvenstvene utakmice i poraza od Krškog, napravio skandal vređajući ljubljanskog novinara, pa je odlukom Disciplinske komisije SNL-a dobio potpuno isključenje iz slovenačkog fudbala na šest meseci.
Nekada odličan igrač, a sada malo manje dobar fudbalski operativac, ovo ne znači da je loš, ponovo je, po ko zna koji put u sportskoj karijeri, došao na stub srama javnosti. Jednostavno je, Zlatko Zahović ne ume drugačije. Od pre neki dan, kada je javnost u Sloveniji, ali i na svim prostorima zemaljske kugle gde je ostavio trag, a mnogo je to kvadratnih kilometara, saznala za ovu ne kratku suspenziju, prepričavaju se nezaobilazne priče vezane za njegovo fudbalsko bivstvovanje.
– Zato što nemaju m..a! –
Stanovnici jedne od bivših republika Jugoslavije najviše pamte njegov duel sa možda najuspešnijim selektorom nacionalne selekcije, i takođe, pored Zahovića i Jana Oblaka, jednim od samo tri slovenačka fudbalera koja su igrala finale Lige Šampiona, Srećkom Katanecom. Katanec je na utakmici protiv Španije, na Svetskom prvenstvu, pri rezultatu 0:1, menjao Zahovića u 63. minutu, da bi ovaj vidno iznerviran seo na klupu, usput šutnuvši flašu i ne pozdravivši se sa stručnim štabom. Tu, naravno, nije bio kraj, jer je, svedoci kažu, pola sata kasnije, u svlačionici, Zlatko iskalio neviđen bes na čoveku koji je vodio ekipu. Još drastičniji primer njegovog karaktera je iskazan u razgovoru sa novinarima odmah nakon utakmice kada je potpuno opušteno nastavio da proziva selektora. Srećko se, na primer, i nasuprot njemu, žalio i za malo briznuo u plač na konferenciji za štampu. “Desetka” reprezentacije je vraćena kući sa turnira, a odlazeći, na aerodromu, na pitanje zašto je odstranjen, dobacuje da je to zbog toga što oni nemaju m..a
Mendijete, Aimara i Kilija Gonzalesa zajedno. –
Jedna od poznatijih priča je i ona iz Valensije, u koju je otišao najviše zahvaljujući neverovatnim partijama na Evropskom prvenstvu, posebno onoj u kultnoj utakmici (3:3) protiv naše Jugoslavije koju je predvodio Vujadin Boškov. Olimpijakos je tog leta, 2000. godine, verovatno, jedva dočekao ponudu španskog velikana kako bi se oslobodio igrača koji je dovodio u pitanje znanje tadašnjeg trenera, Dušana Bajevića, i onoga koji bi prečesto omalovažavao tamošnju ligu, često govoreći: – Gde sam ja došao… – U Valensiji je, naime, relativno brzo ušao u sukob sa Ektorom Kuperom, optužujući ga da mu nije dao dovoljno prostora za igru, usput tvrdeći da ekipi može da pruži više od Mendijete, Kilija Gonzalesa i Aimara zajedno.
– Kad sam ja igrao ozbiljan fudbal, taj Murinjo je bio tamo neki prevodilac! –
Drčnog i samouverenog Slovenca je jednom prilikom hvalio i veliki Žoze Murinjo, rekavši da je bio toliko veliki fudbaler da su ga voleli navijači i Porta i Benfike. Znavši ili ne znavši za to, ne verujte da bi to nešto menjalo, Zlatko je za Specijalnog, nekom drugom prilikom, kazao: – Kad sam ja igrao ozbiljan fudbal, taj Murinjo je bio tamo neki prevodilac. –
To je on, Zlatko Zahović, i pre, i posle Ektora Kupera, Srećka Kataneca, Murinja, ljubljanskog novinara, uvek je i uvek će, gotovo sigurno, ići preko granice primerenog. Opet će biti u pravu, stalno najglasniji i svađaće se sa kim stigne.
– To nije dobro, ali ako je makar neka uteha onima koji misle da je “ovog puta stvarno prekardašio”, najmanje je dobro po njega; to nije dobro, ali ako je makar neka uteha nama koji smo obožavali njegove igrarije sa loptom, da nije takav, to ionako ne bi bio Zlatko. Bio bi, jasno – nikakav. – (Marko Prelević – Prelazzi: Takav je Zlatko)
Izvor – VRATASPORTA.RS
