Visibabe radosni vesnici proleća pojavile se več početkom januara u našem gradu. Visibabe mogu da se gaje i u saksiji ali ove definitivno iz njih nisu nikle. Pogodni uslovi, toplo vreme, bez snega u našim krajevima (sem kratkotrajnog pre nekoliko nedelja) i velikog mraza očigledno su izmamile su cvetove ovog radosnog cveća kao da je proleće na pragu. A možda i jeste?
Očigledno još jedan primer i potvrda činjenici da se klima ubrzano menja.
Ovu fotografiju snimio je Jovan Ivanišević u Zrenjaninu.
Visibaba (Galanthus) je rod biljaka iz porodice Amaryllidaceae, s oko 20 vrsta. Odomaćile su se u Evropi i Aziji.
Koren je po tipu žiličast. Stablo je zeljasto, uspravno. Podzemno stablo je lukovica duga oko 1,6 cm i do 1,5 cm široka. Ređi su primerci gde se dva stabla sa cvetovima razvijaju iz jedne lukovice.
Listovi su nepotpuni (sedeći) i u vreme cvetanja su 8-9 cm dugi i 0,4-0,7 cm široki. U osnovi se dodiruju. Nervatura je paralelna. Cvetovi pojedinačni, beli, slabo mirišu. Plodnik do 10 mm dug, u svakoj od tri pregrade sadrži više semenih zametaka. Plod je mesnata čaura, žutozelene boje, otvara se sa tri šava. Sadrži nekoliko semena svetle boje, duga 3-4 mm. Visibaba je mirmekohorna biljka, što znači da njeno seme raznose mravi.
Živi u listopadnim, mešovitim i četinarskim šumama, od poplavnih nizijskih šuma do subalpskog regiona. U Alpima se može naći i do 2200 m nadmorske visine. Zemljište koje joj odgovara je rastresito i bogato hranljivim supstancama, umereno kiselo, humusno, sa ilovačom.
