Prva vetrenjača u Vojvodini sagrađena je u okolini našeg grada Zrenjanina,a nju je sagradio Agošton Kiš po povratku iz Holandije.
Nekada je bilo 220 vetrenjaca u Vojvodini, a danas je ostalo svega desetak koje su u lošem stanju. Većinom su građene između 18. i 20. veka. Koristile su se u seoskim poslovima i obradi žita, a danas se uz pomoć vetra može proizvoditi i velika količina električne energije.
U svakom selu u okolini Zrenjanina bilo ih je po nekoliko na primer u Melencima je bilo osam vetrenjača, u Elmiru bilo je tri, u Kumanu šest, a u Tarašu jedna.
Vetrenjače koje su preživele breme vremena se danas nalaze pod zaštitom države.
Postavlja se pitanje kako zaustaviti dalje propadanje i uraditi revitalizaciju postojećih vetrenjača.
„Trebalo bi pre svega koristiti fondove Ministarstva kulture Republike Srbije i fondove Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, a između ostalog i evropske fondove. Sa njihovom obnovom i revitalizacijom one bi mogle imati prenamenu u vidu muzeja“, objašnjava za RTS Branislav Milić iz Zavoda za zaštitu spomenika u Zrenjaninu.
Pre 4 godine u Pančevu izadata je knjiga „Vetrenjače Vojvodine nekad i sad“ Pančevke Živane Krejić koja je tada izjavila : Dok sam istraživala teren, najinteresantnije mi je bilo što sam najviše podataka zapravo dobila od građana Vojvodine. Ulazili smo u njihove kuće, podrume, peli se na tavane, tražili fotografije. Pojedinci imaju mnogo više podataka od arhiva i biblioteka. Reč je uglavnom o starijim ljudima, od oko 80 godina, koji se sećaju kako su građene, kako su se igrali u njima, a takođe se sećaju i svojih prvih ljubavi pored vetrenjača, pa i toga kako su i kada srušene…
U monografiji se, pored dve dolovačke vetrenjače, sagrađene krajem 19. veka, nalaze podaci i o mnogobrojnim vetrenjačama koje su postojale u Subotici, Bečeju, Zrenjaninu, Kovačici, Kovinu, ali i u Pančevu. Sve tri pančevačke, koliko ih je prema podacima bilo, nalazile su se na levoj strani današnjeg puta za Vršac.
Fotografija: dvorci.info
M.M.
V:R
