Velikobečkerečka/petrovgradska sinagoga je naziv za jevrejski hram koji je postojao u Velikom Bečkereku i Petrovgradu od 1896. do 1941. godine. Nalazila se na uglu današnje Jevrejske i Sarajlijine ulice, u delu užeg gradskog jezgra koji se ranije nazivao „Čivutski sokak“ zbog brojne jevrejske populacije koja je tu živela[1]. Građena je u periodu od 1894. do 1896. godine prema nacrtima mađarskog arhitekte Lipota Baumhorna. Izvođač radova bio je Metod Kučera. Sinagoga je svečano osveštana 17. avgusta 1896, za 66. rođendan cara Franje Josifa. Bila je jedan od prvih objekata u gradu koji je imao električno osvetljenje. Srušena je u aprilu 1941. godine, na samom početku nemačke okupacije.
Istorijat gradnje
Potreba za izgradnjom sinagoge javila se početkom devedesetih godina XIX veka, u vreme kada je prva velikobečkerečka sinagoga postala premala za potrebe lokalne jevrejske zajednice. Ona je srušena 1893/1894. godine, nakon što su već započete pripreme za izgradnju nove jevrejske bogomolje.
U poslednjoj deceniji XIX veka u Velikom Bečkereku vladala je živa graditeljska delatnost. Na izgradnji nove sinagoge najviše su se angažovali predsednik Jevrejske opštine Mihalj Švarc i rabin Mor Klajn. Švarc je uspeo da stupi u kontakt sa mladim arhitektom Lipotom Baumhornom iz Budimpešte, koji će biti unajmljen da izradi projekat nove sinagoge. Švarc je dočekao početak radova (1. april 1894), ali je preminuo 14. oktobra iste godine, ne doživevši završetak gradnje.
Skupljanje priloga
U cilju prikupljanja sredstava za gradnju sinagoge, jevrejsko dobrotvorno društvo Maskil-el-dol priređivalo je zabave, priredbe i balove. Tako je npr. 24. februara 1894. priređena zabava na kojoj su priloge dali: Imre Ormodi (10 forinti), Isidor Vajs (5 forinti), Đula Daun (4 forinte), Oskar Štajner (3 forinte), Mihalj Švarc (2,5 forinte), Šamuel Kon (2,5 forinte), Imre Kurlender (2 forinte), Robert Imre (1 forinta), J. Šen (pola forinte), E. Hubert (pola forinte), J. L. Kiršner (pola forinte), ? Rozner (pola forinte), M. Ulman (pola forinte), Adolf Švan (pola forinte), Gedeon Kovač (pola forinte), dr Polak (pola forinte), A. Rotštajn (pola forinte). [2]
Sličan bal priređen je i 1. januara 1896, u vreme kada su radovi oko izgradnje sinagoge bili već u završnoj fazi. U cilju pribavljanja sredstava za okončanje građevinskih radova, ponovo je priređen bal na kom je prikupljeno 1260 forinti[3]. Priloge su davali i nejevreji, a najviše novca donirali su grof Feliks Harnonkur iz Ečke, Isidor Vajs i udovica Mihalja Švarca (po 12 forinti) [4].
Svečanost osveštanja
Nova sinagoga svečano je osveštana 17. avgusta 1896. godine, uoči 66. rođendana cara Franje Josifa[5]. Ceremoniji su, pored pripadnika lokalne jevrejske zajednice, prisustvovali i predstavnici drugih veroispovesti, vlasti Torontalske županije, grada Velikog Bečkereka, vojske, kao i arhitekta Lipot Baumhorn i izvođač radova Metod Kučera. Novi predsednik jevrejske opštine, advokat dr Šamu Mangold, održao je prigodan govor u kom se osvrnuo na istorijat velikobečkerečkih Jevreja. Nakon toga je sekretar opštine pročitao sadržaj povelje o osnivanju, koju su potpisali predsednik opštine Mangold, torontalski veliki župan Jene Ronai, torontalski podžupan Lajoš Delimanić, glavni županijski beležnik baron Bertold Fajlić, glavni beležnik grada Velikog Bečkereka Zoltan Perišić, školski inspektor Antal Štajnbah, predstavnici vojnih krugova u gradu Matigejka i Olšvari, predstanici Finansijske direkcije Agošton Kovač, dr Pal Demko, dr Geza Pap i Franc Lang, te naposletku, arhitekta Lipot Baumhorn, preduzimač radova Metod Kučera i M. Vinter[6][7]. Nakon toga je povelja, u vidu „vremenske kapsule“, smeštena u udubljenje u zidu sinagoge, gde su je postavili veliki župan Ronai, rabin Klajn, Lipot Baumhorn, Metod Kučera, dr Šamu Mangold i Isidor Vajs, potpredsednik jevrejske opštine.
Stilska obeležja
Bečkerečka sinagoga bila je prvi samostalni projekat arhitekte Lipota Baumhorna. Kao uzor mu je poslužila frankfurtska sinagoga, podignuta 1857. u vizantijskom stilu[8][9]. Fasada građevine bila je izuzetno dekorativna, sa elementima mavarskog stila. Po preporuci arhitekte, u izgradnji je korišćen raznorodan i raznobojan materijal[10]. Tako je npr. upotrebljen kamen-peščar iz okoline Ostrogona, obojene cigle iz Segedina, a ostatak materijala dopremljen je iz Nađvarada (današnja Rumunija) [11][12].
Enterijer velikobečkerečke (petrovgradske) sinagoge
Po svojoj spoljašnjosti, ova sinagoga se razlikovala od kasnijih Baumhornovih projekata. Bila je osnove trobrodne bazilike sa predvorjem, iz čijeg se središta uzdizala kupola velikog raspona i višeugaone osnove sa lanternom na vrhu[13], koja je bila nalik onima na pravoslavnim crkvama>[14].
Zapadno pročelje hrama izlazilo je na regulacionu liniju Jevrejske ulice, a bilo je raskošno obrađeno sa masivnim, raskošnim portalom i čipkastom kamenom rozetom iznad[15]. Reprezentativnost su isticala dva stuba koja su se u zoni krova završavala tornjevima sa bakarnom kapom, a u sredini ose zabatom u obliku dve starozavetne Mojsijeve ploče[16]. Fasade su bile dekorativno obrađene i višebojne, sa površinama u žutoj fasadnoj opeci i omalterisanim zonama na kojima su bile smeštene bifore, trifore i rozete[17]. Vertikalnost građevine bila je dodatno naznačena trapezastim polustubovima koji su naglašavali uglove i flankirali ulaze u hram, a protezali su se duž fasade i u zoni krova završavali bakarnim kuglama[18]. Krov je bio razuđen i pokriven bakarnim limom[19].
Rušenje
Rušenje petrovgradske sinagoge 1941. godine
Po ulasku nemačkih okupacionih trupa u grad 1941, započeto je sistematsko pljačkanje, deportovanje i ubijanje jevrejskog življa. Novi predsednik opštine Jozef Gion i vođa nemačke narodnosne grupe u Banatu dr Sep Janko stali su iza inicijative krajskomandanta i SS-majora Jirgena Vagnera da se poruši sinagoga. Glavni rukovodioci pri samom rušenju bili su Jovan (Johan) Erenrajh, Jovan (Johan) Veber (šef gradskog tehničkog odeljenja) i Peter Bon (prema saznanjima Anketne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Banatu)[20]. Zgrada je najpre demolirana, iz nje su izvučeni nameštaj i dragocenosti, sa zidova i poda skinute su mermerne pločice, da bi zatim bila minirana[21]. Porušeni materijal delom su razvukli domaći Nemci, među kojima je najveći deo zapao Mihaelu Hasu, koji je od odvučene cigle sazidao sebi kuću u Beogradskoj ulici (današnja ulica Koče Kolarova), dok je ostatak u vidu cigle i gvozdenih konstrukcija bio upotrebljen za dogradnju fabrike čarapa[22]>[23]. U literaturi se spominje i podatak da je neki Nemac u Čontikarskoj ulici od ostataka sazidao sebi svinjac>[24]. Prilikom rušenja, na ulični kolovoz su izbačene skupocene orgulje, koje su od nemačkih vlasti otkupili rukovodioci reformatske crkve. One su instalirane u Reformatskoj crkvi, gde se nalaze i danas.
Ostaci
Od porušene sinagoge nije ostalo očuvano mnogo toga. U literaturi se često navodi netačan podatak da su stare orgulje u reformatskoj crkvi jedini danas poznati ostatak nekadašnje sinagoge. Međutim, u Jevrejskoj opštini Zrenjanin čuvaju se dvokrilna vrata sa vitražnim staklom, kao i dva dekorativna vitražna stakla, koja predstavljaju delove većih dekorativnih celina enterijera. Takođe, u jesen 2011. godine u Narodnom muzeju Zrenjanin pronađene su tri ploče koje su nekada činile sastavni deo fasade, što se može utvrditi na osnovu rupa od šrafova ili sličnih pričvršćivača vidljivih u njihovim uglovima, dok njihov tekst na hebrejskom, mađarskom i srpskom jeziku sadrži podatke o nastanku bogomolje i pojedincima zaslužnim za njenu izgradnju.
Sačuvana spomen-ploča sa sinagoge (Narodni muzej Zrenjanin)
Lipot Baumhorn (1860-1932), arhitekta
Natpis na prvoj ploči glasi:
Isten dicsősegére
EMELTETETT EZEN ISTENHÁZA A HITKÖZSÉG
ÁLDOZAT KÉSZSÉGÉBŐL 1896 ÉVBEN
I. FERENCZ JÓZSEF
Ő CS. ÉS APOSTOLI KIRÁLYI FELSÉGÉNEK URALKODÁSA.
BÁRO BÁNFFY DEZSŐ MAGY. KIR. MINISZTERELNÖK
RONÁY JENŐ K. TAN. TORONTÁLMEGYEI FŐISPÁN
KRSZTIČ JÁNOS POLGÁRMESTER
Dr. KLEIN MÓR FŐRABBI
SCHWARZ MIHÁLY, MANGOLD H. L., Dr MANGOLD SAMU HITKŐZSÉGEI ELNÖKÖK ÉS
WEISZ IZIDOR HITKŐZSEGI ALELNÖK MÚKÖDESE IDÉJEBEN
BAUMHORN LIPÓT MUÉPITÉSZ TERVEI SZERINT
ÉPITETTE KUCSERA METHOD ÉPITÖMESTER
Legyen Isten áldása e hazon és az
épittetö hitközségen!
Prevod:
Slava Bogu
OVA BOŽJA KUĆA PODIGNUTA JE ŽRTVOM/VELIKODUŠNOŠĆU (JEVREJSKE) OPŠTINE
1896. GODINE ZA GOSPODSTVA NjEGOVOG CARSKOG I KRALjEVSKOG APOSTOLSKOG VELIČANSTVA
FRANjE JOSIFA I
BARON DEŽE BANFI, PREDSEDNIK KRALjEVSKE MAĐARSKE VLADE
JENE RONAI, VELIKI ŽUPAN TORONTALSKE ŽUPANIJE
JOVAN KRSTIĆ, GRADONAČELNIK
Dr MAVRO KLAJN, NADRABIN
MIHALj ŠVARC, L. H. MANGOLD, Dr ŠAMU MANGOLD, PREDSEDNICI JEVREJSKE OPŠTINE I
ISIDOR VAJS, POTPREDSEDNIK OPŠTINE U VREME IZVRŠENjA RADOVA
PO PROJEKTU ARHITEKTE LIPOTA BAUMHORNA
I GRADITELjA METODA KUČERE
Neka Gospod blagoslovi ovaj hram i zajednicu koja ga je sagradila.
Na drugoj strani ploče nalazi se natpis sličnog sadržaja, na srpskom jeziku, latinicom:
“U čast Bogu i svetoj veri
podignut je ovaj velebni hram
za vreme službovanja nadrabina
Dr. MAVRA KLEINA
pretsednika opštine
MIHAJLA ŠVARCA
po nacrtu slavnog arhitekta
LEPOLDA BAUMHORN
i graditelja METODIJE KUČERE 1896. godine”
Druga ploča posvećena je sećanju na predsednika Jevrejske opštine, koji je u velikoj meri doprineo izgradnji sinagoge. Tekst na obe strane sadrži jevrejsku varijantu i njen mađarski, odnosno srpski prevod.
Örök emlékezetül
SCHWARZ MIHÁLY
hitközségi elnöknek
kinek bölcsessége és ernyedetlen
buzgabnának köszönhetó
Isten dicsőségét és a hitközség
áldozatkészségét hirdetö
ezen imaház létesülése
5657 (1896) évben
Prevod:
Večni pomen neka je imenu pretsednika opštine
MIHAJLA ŠVARCA
koji je mudrošću svojom i retkim požrtvovanjem pobudio
srca članova naše jevrejske zajednice za gradnju ovog
svetog doma
na slavu i sjaj Boga Izraelovog godine
5657 1896
Treća ploča, čiji je natpis u celosti na hebrejskom, bez ikakvog prevoda na drugoj strani, najverovatnije je takođe posvećena uspomeni na zaslužnog predsednika jevrejske opštine Mihalja Švarca.
Spomen-obeležje
Na mestu gde se nalazila Sinagoga, posle rata podignut je restoran narodne ishrane. Na inicijativu Jevrejske opštine grada Zrenjanina, koja je 1994. godine obnovljena, na tom objektu je 1997. postavljeno spomen-obeležje sa sledećim natpisom:
”U SPOMEN 250 GODINA DOLASKA JEVREJA U OVE KRAJEVE, NJIHOVOG DOPRINOSA RAZVOJU NAŠEG GRADA, UČEŠĆA U NARODNOOSLOBODILAČKOJ BORBI I 1260 ŽRTAVA KOJE DADOŠE U DRUGOM SVETSKOM RATU, OVU SPOMEN PLOČU PODIŽU SUGRAĐANI GRADA ZRENJANINA NA MESTU GDE JE STAJALA VELELEPNA SINAGOGA, DELO LEOPOLDA BAUMHORNA, PODIGNUTA 1896, A NACISTI JE SRUŠILI 1941. GODINE. U ZRENJANINU, FEBRUAR 1997. JEVREJSKA OPŠTINA ZRENJANIN”.
Spomen-ploča ostala je na istom mestu i nakon adaptacije zgrade 2007. godine. Na ovo spomen-obeležje se polažu venci 27. januara svake godine, kada se obeležava Međunarodni dan sećanja na Holokaust
Izvov – Zrikipedia.com
