– Površnost je na najvišoj ceni, laž osnovno sredstvo komunikacije, a prevara način života! –
– Nestrpljivi smo i to je naš najveći greh. –
Legendarni srpski odbojkaš je u opširnom intervjuu za nedeljnik NIN govorio o stanju u državi, medijima, politici i odbojci. Istakao je da živimo u vremenu u kome je površnost na ceni, laž osnovno sredstvo komunikacije, a prevara način života.
Posebno je zgrožen medijskim stanjem.
– Umro je veliki umetnik Nebojša Glogovac, pisalo se o njemu tri dana i to je to. Zašto? Zato što je moralnim otpacima društva prepušteno da kreiraju kriterijume vrednosti u Srbiji. Ne, ne čitam novine, ne gledam televiziju, obožavam da pecam. Ljudi sa kojima se ja družim su vrlo jednostavni, mi živimo izvan “farmi”, “zadruga”, politike i gluposti bilo koje prirode. Moja glava je mirna –
Rekao je da Srbi veličaju i oplakuju najbolje tek kada ih sahrane.
– Patrijarh Pavle je jednom prilikom rekao: – Da bi mi sudio moraš da uzmeš moj šešir, moj štap, moj kaput, moje cipele, da ideš mojim stopama, da prođeš moj put, i tek onda, ako još uvek budeš hteo, možeš da mi sudiš. – Kod nas ljudi ne razmišljaju tako. Mi smo Srbi pogan narod, mi jedemo svoju decu, uništavamo najbolje, ne poštujemo najbolje, obožavamo ih i oplakujemo tek kada ih sahranimo. Što bi rekao vladika Nikolaj, nestrpljivi smo i to je naš najveći greh. Ali mi smo ti koji jesmo, ja sam taj koji jesam i ne mogu voleti nikog više nego nas
Mišljenja je da sportistima nije mesto u politici.
– Ja sam od 1992. do 2009. godine živeo u inostranstvu. Ali i da sam bio ovde, sigurno ne bih išao na demonstracije. Ja sam sportista. Sportisti ne treba da učestvuju u politici. Da pitam ja tebe: Šta misliš da li neko ko je osvojio olimpijsko zlato i nosi dres svoje zemlje može, sme i treba da se prikloni u politici ovome ili onome? Razumeš kakva je to degradacija integriteta? Ušao sam u reprezentaciju 1991. godine, 1996. smo otišli na Olimpijske igre. Osvojili smo medalju, vratili se u Beograd, dok smo se probijali do Skupštine, gde nas je čеkalo 500.000 ljudi, zaustavila me je jedna baka, mislim da je imala preko 80 godina: – Sine, hvala ti na svemu, sad mogu da umrem ponosna -. Nikada nisam zaboravio tu rečenicu. Sportisti često nemaju ni osećaj ni svest koliko ljudima u ovoj zemlji znači da se preko naših pobeda osete da su živi i ponosni. Tako sam razumeo svoju misiju –
– Mi živimo u vremenu u kome je površnost na najvišoj ceni, laž osnovno sredstvo komunikacije, a prevara način života. Ali sve će ovo proći i maske će pasti. Da bismo taj dan dočekali spremni, sve što je bitno jeste da ne dozvolimo da nam se pomuti jasna slika o tome ko smo mi sami. Meni se u Srbiji desilo sve i svašta, izvaran sam, Izmaltretiran, izdan, toliko da sam u jednom momentu pomislio da odem napolje. Ali samo onda rekao – ne, borio sam se ceo život i boriću se, mene odavde ne moće da otera niko, jer ja znam ko sam. A znam i ko su oni. –
Kompletan intervju možete pročitati u nedeljniku NIN.
Izvor – vratasporta.rs
