Projekcija filma “Druga strana svega”, u režiji Mile Turajlić održana je 16.januara u KCZR. Dobitnica prve nagrade za najbolji film prošle godine u Amsterdamu na prestižnom festivalu dugometražnog filma, kaže da je film ispunio očekivanja domaće, ali i strane publike što je posebno raduje.
“Druga strana svega je dokumentarni film na kojem sam radila pet godina. Kroz njega sam pokušala da dočaram neku drugačiju, ličnu, priču i da jednim vratima u našem porodičnom stanu koja su zaključana 70 godina dam neku novu dimenziju. Time sam želela da dočaram šta smo sve preživeli u toku nekoliko generacija jedne porodice, ali je film otišao malo dalje i šire od priče o istorije naše zemlje kroz neku vrstu dijaloga mene i moje majke koji prikazuje šta znači živeti u jednom turbulentnom društvu, angažovati se i odlučiti da se iz toga iskuljuči i ode”-rekla je Turajlić.
Film je završen na leto 2017.godine, a premijera je održana na svetskom festivalu u Torontu nakon čega je usledio poziv za prestižno takmičenje IDFA u Amsterdamu, koje je jedno od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u svetu.
Autorka filma ističe da joj je ovo takmičenje bilo mnogo važno jer je želela da vidi kakav će utisak ostaviti film na stranu publiku koja nije toliko upoznata sa dešavanjima u našoj zemlji. Osvojena nagrada bila je potvrda da je uspela da napravi film koji prebacuje granice ove zemlje i otvara neka mnogo važnija i univerzalnija pitanja
Srbijanka Turajlić, jedna od glavnih akterki filma, kaže da čovek mora da bude neprekidno angažovan u nekim turbulentna vremenima kada država ne funkcioniše, ali da je pitanje na koji način. Ona naglašava da kada izgubimo nadu to postaje jedna besmislena priča, jer kada se izgubi nada onda nestaje sve.
“Neki ljudi su se rastužili i rasplakali kada su se kroz film setili kako smo živeli. Mislim da je sve deo života i nemam neke posebne emocije u vezi toga. Za mene su emocije vezane za neke lepe porodične momente, za venčanje moga brata, rođenje dece, mojih bratanaca… Ovo je deo svakodnevnice, nekad su dani lepši, nekada su ružniji a tada je potreba da nešto uradite veća.”
M.Milošević