Česte promene vremena koje su u našim predelima postale sve učestalije čak i na dnevnom nivou, vidno ostavljaju posledice po ljudsku svakodnevnicu, raspoloženje, ali i zdravlje.
Povezanost između promene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat. On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi.
Vrućine
Ako je vreme toplo naše telo reaguje i možemo primetiti da nam srce brže kuca, dišemo ubrzanije i znojimo se da bi se rashladili. Kada su vrućine ekstremne naše telo ne uspeva da se rashladi samo znojenjem već se i unutrašnja temperatura podiže. To vodi nizu stanja kao što mogu biti umor, iscrpljenost, malaksalost, grčevi zbog vrućine…do ozbiljnih vrtoglavica i iscrpljenost, ili vrlo ozbiljnih stanja kao što može biti moždani udar. Takođe pritisak može varirati i time dovoditi naš organizam u stanje slično hroničnom umoru.
Ekstremne promene
Najmlađi su više osetljivi, slede instinkte, a stariji imaju osetljiviji matabolizam, pa jače osećaju hormonske promene. Hronični bolesnici su još osetljiviji, jer se intenzitet bolesti pojačava.
Biometerolozi koji se bave proučavanjem uticaja vremenskih promena na zdravlje ljudi, kažu da u vreme naglih promena funkcija hipotalamusa i hipofize može biti izmenjana (lučenja hormona), tj. može dovesti do smanjenja količine adrenalina, što može prouzrokovati depresiju i povećanje količine serotonima, što može dovesti do glavobolje i migrene.
M.M.
