Nedelja, prvi dan Uskrsa, popodne. Vraćamo se od kumova. Vidim sirotog čoveka koji sedi pored kontejnera i jede. U pitanju je zrenjaninsko naselje R. Šulman. Muž me, suviše glasno i ljutito, pita: “Šta sad fotografišeš?” Naravno da, i ja ljutito odgovaram: “Ljudsku nesreću”. Uvek me nešto pita kad nije ni vreme ni mesto za pitanja i to me nervira, očekujem da me samo ćutke prati, da razume moje postupke i da razume moj pogled.
Prolaznici i mladi bračni par, koji sedi na klupi, s bebom, posle našeg neprijatnog dijaloga, okreću se i gledaju, sad i oni vide nesreću pojedinca. Njihovo zanimanje za njega je brzo nestalo.
Ljudi uvek beže od ubogih, bolesnih i gladnih ili se pretvaraju da ih ne vide.
Nemam išta da ponudim tom gladnom čoveku, ni kolač, ni ofarbano jaje ni novac. Bojim se njegove reakcije ako mu uputim, makar, ljubaznu reč. Nekako osećam kada bi me neprijateljski pogledao, kad bi na mene zagalamio ili opsovao, da bi to bilo u redu, čak bi mi bilo i drago. Strahujem da ga ne uvredim svojim obraćanjem, zar mu nje dosta uvrede što je prebirajući po kontejneru došao do parčeta hleba?
Razmišljam da li i ja kao predstavnik društva snosim krivicu za njegovu glad, za njegovo mesto za ručavanje, bez stola i stolice, pored smrdljivih kontejnera?
Ćutke ga fotografišem. On sedi, sav usmeren na ono šta jede. Ne primećuje ni ljude ni kučiće, kao što ni oni njega ne primećuju.
Sramota me je. Sramota me je mog grada, moje države, sramota me je što sam ovde ponikla, što ovde živim. Ljuta sam sto nema lepote po ulicama, što se ulicama ne raspršuju smeh i graja. Samo oronule fasade, zapušteni travnjaci, smeće koje vetar raznosi, otuđeni ljudi, ubogi čovek pored kontejnera…
Kao da se sva beda srušila na ovaj grad. Svo sivilo neba je dalo sve od sebe da se ne vidi kolorit, da ni jedan zrak sunca ne prodre i ne ponudi nadu u bolje sutra. Može li u ovom gradu išta lepo da se desi?
Koliko nesrećnih pojednaca i porodica kriju prozori i vrata, koliko ljudi krije svoju bedu, koliko ljudi zatvara oči pred tuđom nevoljom, dokle će to da traje?
Mr Dejana Pataki
