Prema istraživanju “Kontrola i sloboda medija” sačinjena je anketa u kojoj je učestvovalo 177 novinara od kojih svega 5% smatra da su mediji u Srbiji slobodni i van kontrole i upravljanja spoljnih faktora i vlasti. 74% novinara dalo je negativan odgovor. Dakle, većina anketiranih novinara smatra da su mediji itekako pod uticajem.
Kao najslobodniji mediji ocenjeni su televizija N1, list “Danas” i nedeljnik “Vreme”. Na dnu liste našla se televizija Pink i Informer.
Javni servis Srbije, RTS, našao se na obe liste i time svrstan i u slobodne i kontrolisane medije. Ovaj fenomen je objašnjen time da televizija RTS ima raznovrstan program koji gledaoci i novinari različito posmatraju.
Kao najčešći vid kontrole i instrumentalizacije medija označeni su organi vlasi, političke partije, i uredništvo. Pritisak od strane vlasti najviše je izražen kada su upitanju krizne situacije. Vlast i političati obiju da daju informacije, izjave, intervjue, izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem u mediju, sistemski diskriminišu medij i time ostvaruju svoje političke interese, a oglušavaju se o zakon o pravu na informaciju od javnog značaja. Mala zastupljenost opozicije u medijima je znatno primetna i osetna što se takođe svrstava u pritisak organa vlasti.
Pritisku od strane uredništva mali broj novinara spreman je da se suprotstavi, a razlog tome je uglavnom egzistencijalne prirode. Pritisak koji novinari trpe od strane urednika najviše se ogledao u odbijanju objavljivanja gotovog teksta ili priloga kao i izmene vrednosnog tretmana teme ili tona naslova.
Istraživanje je pokazao da je 69 odsto ispitanika trpelo uticaj predstavnika organa vlasti, 56 odsto političkih stranaka, 47 odsto uredništva, 41 odsto poslovodnih organa, 33 odsto oglašivača i 30 odsto vlasnika medija
Istraživanje “Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara” sprovela je Slavko Ćuruvija fondacija, kao deo projekta “Javni novac za javni interes – podrška inicijativama civilnog društva za interes javnosti”, koji zajedno realizuju BIRN, NUNS i SCHF uz podršku Evropske unije.
M.Milošević
