Udruženje “Klub Vina” iz Zrenjanina, i Kulturni Centar Zrenjanina svake godine
organizuje takmičenje banatskih vina sa izložbom i javnom degustacijom. Cilj nam je, da
širimo kulturu vina, i da unapredimo vinogradarstvo i proizvodnju vina u Banatu. Činimo
to sa saznanjem, da je u prošlosti deo tradicije Banaćana bilo vino, domaće vino iz
sopstvenih vinograda, Šiler vino, BANATSKI ŠILER.
Iz godine u godinu sve više je na takmičenju vina, kaja su po karakteru upravo ova,
domaća vina. Zato ove godine izdvajamo ovu kategoriju vina, posebno ih ocenjujemo,
ali ih ne rangiramo. Ona će biti i izdvojeno izložena. Za prepoznavanje razlike ovih vina
od podrazumevanih uobičajenih stilova vina (koja su u modi i diktiraju tržište), izradili
smo STANDARD BANATSKOG ŠILERA, kao osnovnu definiciju: kako se pravi i šta
mora da se poštuje. Ovaj standard je polazna osnova i očekujemo, da će se vremenom
doterati i zaokružiti kroz istraživanje, tj. PROJEKAT, koji pokrećemo.
Za početak vas molimo da nam pomognete u ovogodišnjoj manifestaciji Najbolje Vino
Banata 2018., kod oglašavanja, pozivom građana da uzmu učešće, preko lokalnih
medija i oglašavanja. Izložba vina sa degustacijom se održava 16. Marta 2018.g. u
Kulturnom Centru Zrenjanina.
TAKMIČENJE “NAJBOLJE VINO BANATA 2018”
PRAVO UČEŠĆA
Na takmičenju ima pravo da učestvuje svaka punoletna osoba stalno nastanjena na teritoriji Banata, koja ima svoje
proizvedeno vino.
Jedna osoba može da se takmiči sa više različitih vina.
KATEGORIJE VINA
Svako se vino prijavljuje u jedno od četiri kategorije, koje se posebno ocenjuju:
bela vina,
crvena vina,
roze vina.
šiler vina
Vinar – takmičar sam određuje u koju grupu njegovo vino pripada.
BANATSKI ŠILER
Vina proizvedena po specifikaciji Standarda za Banatski Šiler se ocenjuju i izlažu izvan konkurencije i bez
rangiranja. Standard je sastavni deo ovog Konkursa.
NAČIN PRIJAVLJIVANJA
Uzorci vina, i to dve boce minimalno 0,75 lit, propisno zatvorene i označene, predaju se marta 201 . g. od 9.00
do 17.00 č. 10 marta 201 . g. od 9.00 do 1 .00 č. u prostorijama Kulturnog centra Zrenjanina, Narodne Omladine
1. Na ovoj adresi u navedenom terminu će se primati i uzorci poslati putem pošte.
Uzorak mora imati minimalno sledeće podatke:
ime i prezime proizvođača
adresa proizvođača
naziv vina, godina berbe i slast (suvoća)
vrsta vina (belo, crveno, roze ili šiler
poreklo grožđa, posebno ako je iz sopstvenog vinograda
Uzorci Banatskog Šilera posebno trebaju imati na boci podatke navedene u Standardu u poglavlju 7.
DEKLARACIJA
Pri predaji uzoraka takmičar je obavezan da da svoju ličnu kartu na uvid
Uplata po uzorku vina je 200,00 dinara. Uzorci Banatskog Šilera se ne naplaćuju.
OCENJIVANJE I PRIZNJANJA
Ocenjivanje uzoraka se organizuje “na slepo” od strane iskusnih i priznatih ocenjivača 14. marta 201 u
prostorijama Kulturnog centra Zrenjanina Na osnovu ocena (bodova) formiraju se rang liste za svaku od četiri
kategorija vina.
Prvi sa list zavređuju titulu NAJBOLJE (belo, crveno, roze ili šiler) VINO BANATA 201
Pobednicima sledi priznanje u vidu pehara, diplome (medalje)
Ostali učesnici dobijaju priznanje u vidu diploma sa naznakom ranga i medalje na osnovu broja bodova.
APSOLUTNI POBEDNIK TAKMIČENJA (za razliku od pobednika po kategorijama, a u cilju promovisanja
vinogradarstva našeg regiona) je vino proizvedeno od grožđa iz Banata koje je dobilo najveći broj bodova bez
obzira na kategoriju vina.
Za Apsolutnog pobednika je osim pehara i diplome predviđena i prigodna nagrada
Komisija za ocenjivanje ima ekskluzivno pravo da predloži “Klubu Vina” da se ne dodeli titula APSOLUTNOG
POBEDNIKA ili NAJBOLJEG za neku kategoriju, ako proceni da u datoj selekciji nijedno vino ne zavrednjuje
ovu titulu.
PROGLAŠENJE I JAVNA DEGUSTACIJA
Rezultati takmičenja će biti objavljeni 15. marta 201 javnim saopštenjem
U petak, .201 . u prostorijama Kulturnog centra Zrenjanina Narodne omladine 1, od 12.00 do 18.00 č,
održaće se javna degustacija vina za građanstvo i sve zainteresovan učesnik takmičenja.
U istom prostoru i u istom terminu, sa početkom u 12.30h će se dodeliti i priznanj učesnicima.
O Banatskom Šileru
Vina po osnovnoj podeli – ne razmatrajući stilove, suvoću i poreklo – prepoznajemo pre svega po boji.
Nekako se za vrstu vina po boji lepe i ostali atributi, najviše običajno, što zavisi gde se ova priča priča.
Kod nas, bela vina su pre svega reduktivna, sveža, voćna i pitka. Crvena vina (ili crna vina) su puna,
suva, uvek umereno opora, ponekad „teška“, pa se piju samo uz hranu od crvenog mesa, roštilje, divljači i
veoma zrele sireve. Roze vina mi prepoznajemo kao laka, lepršava, veoma voćna, ponekad mirišljava,
ponekad sladunjava, ali uvek sasvim malo opora vina, koja se pijuckaju u društvu neobavezno. Intenzitet
boje roze vina varira od veoma svetlih nijansi do skoro intenzivne crvene, naravno uvek prozirne. Što se
same boje tiče, ona je nekad „boja ljuske crnog luka“, nekad boja soka od maline, boja ciklame, ružičasta,
boja latica cveta šipka. Ali, ponekad je intenzitet crvene boje takav, da se vino providi tek kada je u čaši.
Ovakva vina se kod nas (pa i u centralnoj Evropi) kvalifikuju kao ŠILER VINA.
Dakle, jedna od definicija šiler vina je, da je to tamnije roze vino. To je, kada se prilazi sa strane rozea.
Ako prilazimo sa strane crnog vina, to je slabije, „liht“ crveno vino. Da je to opravdano, govore činjenice o
načinu proizvodnje rozea. Po tehnologiji proizvodnje, roze bi mogli opisati, kao jednu avanturu, koja se
srećno okončava. Naime, posle drobljenja bobica plavih sorti grožđa, fermentacija kreće zajedno sa
kominom, kao kod crvenih vina – kod belih fermentira se samo čist, odvojeni sok (mošt) od grožđa. Ali,
nakon kratkog vremena, a to može biti sat, dva, ali i 6 sati pa i 24 sata, doživljaj se prekida odvajanjem
soka od čvrste faze (komine: ljuske i semenke grožđa), i fermentacija se nastavlja po postupku za
dobijanje belih vina. Ova avantura, u funkciji vremena daje boju vinu. Za kratko vreme ekstraktuje se
malo, a za duže vreme znatno više boje iz pokožice. Ekstrakcija je eksponencijalna, pošto količina
ekstrakta zavisi od količine alkohola, a alkohol nastaje procesom vrenja. Što duže, to crvenije, to oporije,
to više liči na crveno vino, nego belo. Ako je više crveno, nego što se uobičajeno prihvata za roze, ali je
providno da bi bilo zadovoljavajuće za crno vino, to je onda Šiler vino.
Ali, šiler vino nije samo zbog boje šiler.
U naše banatske krajeve termin „Šiler“ doneli su Nemci. Njihova kultura gajenja loze u malim vinogradima
i spravljanje (domaćeg) vina svake godine tek toliko, da bude do sledeće berbe tj. prvog otakanja, govori
o vinu specifičnom, koje se spravlja po posebnom postupku. U malim porodičnim vinogradima, kako to
obično biva ima mnogo različitih sorti grožđa. Ponajviše stonih, dosta muskatnih, ali i vinskih sorti plave i
bele boje. Veoma rane sorte se beru kako dozrevaju, a one najkasnije, kao kozje sise i drenak ostaju i
posle berbe do prvih mrazeva. A berba je samo jedna, jedinstvena, kada domaćin odredi, da je grožđe
zrelo za berbu. Onda se obere kompletan vinograd, i bele i plave sorte, i stone i vinske. I sve zajedno se
izmulja i ostavi preko noći da dobije boju. Onda se ocedi slatko vino, malo se ukrade, i stavi u hladno za
decu i žene, a ostatak prevri, istaloži, i negde oko svetog Martina prvi put otoči. A ako je još mutno,
sačeka se još koja nedelja, ali svakako pre Božića imamo brilijantno bistro tamno roze – Šiler vino. Ovo
vino, koje ponekad miriše na ružu, a ukus ima svog vinograda, kao da smo hrskave bobice potpuno
zrelog grozda zagrizli, a svezina kiselina čini ga pitkim, osvežavajućim. Tek, nakon „dva deci razgovora“,
kada se kiseonik združi sa aromama u ustima, javlja se blaga oporost tanina i upozorenje: imaj meru,
uspori.
Tako je kod nas (bilo) u Banatu, a kako je u Svetu?
U Švajcarskoj Schiller Wine u Graubünden-u je ružičasto obojeno vino koje je proizvedeno od belih i
crvenih sorti grožđa, koje se zajedno beru i presuju u isto vreme. Uslov je, da se ove dve vrste grožđa
obavezno pomešaju pre fermentacije. Kažu oni (www.myswitzerland.com) da ovaj običaj datira još iz
srednjeg veka. Navodno, glavni razlog istovremene berbe je bila prevencija od ranih mrazeva i najezde
ptica.
U Mađarskoj Šiler vino je tradicionalno vino vinogradara. Za pijacu su stone sorte, za gospodu bela i crna
vina, a za gazdu šiler. Evidentno da se radi o posebnom stilu vina sa markantnim kiselinama, blagim
taninima i voćnim aromama. Na mnogim takmičenjima vina, pa tako i na međunarodnom sajmu vina u
Temerinu, posebno se ocenjuju roze, a posebno Šiler vina. U Mađarskoj, u Pakšu, već dugi niz godina se
održava i sajam, takmičenje isključivo za šiler vina.
Austrija, u zapadnoj Štajerskoj, na granici sa Slovenijom ima svoje vino Schilcher, čije ime (brend) je pod
zaštitom, poput Šampanjca, Konjaka ili Tokajca. Ovo vino se proizvodi samo od jedne sorte grožđa, i to
drevne Blauer Wildbacher, i samo tu, na ovom malom lokalitetu. Karakter vina je tipično za Šiler: boja,
kiseline, tanini, svežina, voćnost…, i austrijanci sa ponosom trvde, da sve više osvaja Evropu, zasenjujući
velike zvezde svetskih vina bordovskog ili burgundskog tipa.
Slovenci takođe imaju svoj odgovor na ovu vrstu vina: to je Cviček. U prošlosti ozloglašeno zbog lošeg
kvaliteta u masovnoj proizvodnji jeftinih kiselih vina, danas zaštićeni brend, koji podrazumeva, da ovo ime
može imati samo vino iz regije Dolenjska, da se obavezno proizvodi od više sorti, od kojih najmanje po
jedna je bela a jedna plava, (tvrde da je to jedinstveno u svetu) i da obavezno ima u sebi i lokalnu sortu
Žamena Črnina. Vino ne sme da bude jače od 10% alkohola.
Naša je obaveza, da živeći na ovim prostorima, sačuvamo i negujemo tradiciju, i pored velikih svetskih
(internacionalnih) sortnih vina proizvodimo i naše lokalno, domaće vino, koje u Banatu jeste ŠILER, i jeste
vino od zajedno fermentiranih belih i plavih, vinskih i stonih sorti.
Zaštitimo naš brend: BANATSKI ŠILER.
