Slikaj, hajde slikaj me sada… ček’ da okačim….. koliko imam lajkova…gle povećao se broj pratilaca…ma moga ja to i provokativnije….Ovim uzrečicama počinjem priču o društvenim mrežama iz nekog mog, možda malo drugačijeg ugla.
Na pisanje ovih redova navelo me je istraživanje koje sam sprovela iz čiste radoznalosti. Posmatrala sam prijatelje na društvenim mrežama, pratila šta kače, lajkuju, čemu li se dive. Uključila sam se u zatvorene ženske grupe i o fenomenu lajka, fotkanja, golotinje, silikona…povela polemiku među desetine hiljana žena. Rezultat i zaključak koji sam izvukla nije me ohrabrio. Čak više ostavio me razočaranu sa jedne strane, a sa druge ravnodušnu. Pa da počnem iz početka.
Aktivna sam na svim društvenim mrežama ( facebook, instagram, twitter ). Moja majka bi rekla da imam i previše slobodnog vremena i kako mogu non stop da visim na telefonu. Većina nas spomenute aplikacije koristi upravo preko pametnih telefona. Volim da izbacim fotku, uglavnom selfi. I da se ne lažemo, svetlost dana ugleda samo ona na kojoj sam sama sebi lepa. Ali, u pitanju su obične fotke za današnje vreme. Poprilično su dosadne, barem se tako ispostavilo, jer ja fotkam svoje lepo lice. Šminke nema, pa nema ni pućenja – OK priznajem malo sam slagala, možda po nekad iz fazona, da bih bila IN, napućim usne. Ali fotošopa u meri da me prvi komšija ne prepozna nema. Po neka bubuljica ume da se ukloni, a peglanje bora, menjanje boje očiju, šminkanje u savremenim programima i dosta drugih stvari za koje i nisam znala do pre neki dan u mom pojmu fotografije ne postoje. Mesecima, nedeljama i danima gledam kako cura iz ulice koja ima tek 20. godina, ili kako moja drugarica iz klupe koja ima 30. godina ili gospođa iz samoposluge koja ima 40. godina izbaciju fotke koje na sve liče, samo ne na njih i na dobar ukus. Pažljivo ih pogledam, htela bih ostaviti komentar u vidu pitanja : „ Da li si to ti, otkud tebi tolike noge, gde su ti usne ?” A lajkovati tako nešto, nikad mi nije padalo na pamet, to bi značilo da odobravam takav način ponašalja i obraćanja virtuelnim prijateljima. Da, dobro ste pročitali. Sve što izbacimo na drušvenim mrežama ne samo da ostaje na istim, već to dosta i govori o nama. To je taj posredni način komunikacije koji imamo sa “prijateljima”.
Možda i da razumem devojku u 20-tim, na taj način želi privući pažnju i pokazati svoju mladost. Ne, napisala sam da razumem, pa to ipak ne mogu. Mislim da se mladost na bezbroj drugih načina može istaći. Uz to što mlade godine donose poletnost, osmeh, svež izgled, vedar duh, pitam se čemu potreba za oskudnim fotkama i korišćenjem fotošopa? Konkretno, susrela sam se sa primerima gde se toliko izobliči telo ( duge noge, izgužene ruke, dekolte, crte lica….) da liči na strašilo, a mladost je u pitanju. Čemu potreba razgolićenog izgleda. Fotkam se u gaćicama u svojoj sobi kada roditelji nisu kod kuće, a na mreži me vide na hiljade i hiljade prijatelja, čak i familija. Da li se izgubila veza sa realnošću? Ili je naša želja da budemo „savršeni“ , pohvaljeni i primećeni prejaka.
Nisu u pitanju samo mlade godine, no i zrele godine koje imaju svoju draž, skliznu i požele da pobegnu od svoje “zrelosti”. Udata gospođa, raspuštenica, razvedenica i šta sve drugo….pravi istu pozu, fura isti fazon, koristi iste fore kao klinka ( za nju ) u tim nežnim mladim godinama. Da li su zrele žene svesne svog ponašanja i kakav utisak mogu ostaviti na mlađe naraštaje, pre svega svoju decu? Koga one misle da zavaraju? Ili su možda samo željne komentara – super si mačko.
A komentar o populaciji koja ne pribegava fotošopu no plastičnom hirurgu. Tek tu ima dosta da se napiše. Kažu da sve jedna na drugu liče, očigledno nose istu fotku hirurgu ili idu kod istog hirurga. Usne, grudi, obrve, pozamašna guza, sve isto, preslikano… Šta više da pišem, ostajem bez komentara.
No, hajde da se vratim na LAJK, taj čuveni “palac”. Mahom muška populacija lajkuje, a ženska se fotka. Ostala sam zatečena, primetivši da moje okruženje “palcem” odobrava neukus. Da li se dive ili im nešto zaigra pri pogledu na to? A možda osete i gađenje, no se vode time – potrudila se i treba je nagraditi (palcem). Da li su svesni da jedan, ali samo jedan lajk može dosta toga da kaže.
Gde se izgubio osećaj sramote ili stida. Sramota je lepo osećanje koje zagolica i tera nas da zakočimo. Da li će se vratiti osećaj čuvanja privatni za sebe i još nekog u moja četiri zida. Zanimljivije je ostaviti nešto samo u četiri oko ili NE? Možda se ja ne uklapam u potpunosti sa trendovima i možda ja grešim i previse razmišljam dok drugi žive život, kače fotke, slade se komentarima i uživaju punim plućima. Kao i uvek vreme će pokazati..
M.T.
