Mika Antić je pisao: „Gospođo Vineti, predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu,ali nisam mogao. Udisao sam je. Imala je miris vaše kose… Čitave noći lutao sam oko stanice i razgledao vozove koji odlaze i dolaze. Imao sam vremena da o svemu na miru razmislim. Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen“. Sećate li se kada ste pisali ljubavna pisma? Da li i vama još odzvanjaju reči velikana poput Šekspira, Betovena, Hemingveja i Napoleona njihovim besmrtnim ljubavima? Kako danas stoje stvari sa ljubavnim pismima? Pišu li se danas ljubavna pisma?
Ovo su bile neke od tema radionice „Ljubavna pisma kroz istoriju“, šeste po redu u okviru projekta „Storytelling u Muzeju“. Bibliotekar Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Andrej Jakovljev, razgovarao je sa decom iz OŠ „Dr Jovan Cvijić“, učiteljice Mire Pilauer, i predstavio deci najzanimljivije momente iz istorije pisma, kroz novu i zanimljivu vizuru – kroz istoriju pisanja ljubavnih pisama. Cifre, brojke, važni datumi, imena, hronologija, istorijski periodi i revolucionarna otkrića u istoriji pisma, od pisanja na zidovima pećine i na glinenim pločama, preko Gutembergove štamparske mašine, pisaće mašine, guščijeg pera, mastila i hartije, do tableta i pametnih telefona – sve je to, na duhovit i zabavan način, kroz formu usmenog pripovedanja, predočeno deci. Deca su slušala stihove Šekspira, Duška Radovića i Desanke Maksimović, pričalo se o tome šta je ljubav, i koliko je raznolika, o čežnji, o ljubavima velikana istorije čovečanstva, čitali se odlomci iz njihovih ljubavnih pisama. Uz Betovenovu simfoniju, bibliotekari i deca razgovarali su o položaju žena u srednjem veku, o načinu na koji današnje generacije komuniciraju. I sve se dešavalo tik uz pisaći sto čuvenog Todora Manojlovića.
Uz upoznavanje sa istorijom pisama, deca su imala priliku da napišu svoja pisma dragim osobama, i to koristeći glinene ploče, pisaće mašine ili sastavljajući reči od slova štamparske mašine, praveći koverte za pisma koje su potom pečatili voskom. Radinica je deo projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a koordinatori projekta su Jelena Gvozdenac, u ime Narodnog muzeja Zrenjanin i Tanja Graovac, u ime Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.
