Ugroženost Srpskog nacionalnog pisma, ćirilice, vidljiva je golim okom. Ovo pismo, kao kulturno nasleđe, sve se ređe koristi pri štampanju knjiga, retko se sreće u nazivima prodavnica, ulica, poslovnih prostora…ali i medijima.
Lingvisti upozoravaju da bi naše pismo za dve-tri decenije moglo da nestane. Upotreba latiničnog pisma nameće se još u najmlađem uzrastu kroz slikovnice, a kasnije i kroz mobilne telefone, SMS poruke i kompjutere, gde deca nemaju priliku,naviku, a kasnije i želju da koriste ćirilicu.
Medijski sadržaj takođe se u većini slučajeva pisan je na latiničnom pismu. Prema istraživanjima ćirilica je u medijima zastupljena svega 10%. Veb portali najviše pribegavaju upotrebi latinice što pravdaju pre svega tehničkim uslovima kao i da na taj način njihov sadržaj postaje dostupan i ljudima van teritorije naše zemlje koji ne poznaju ćirilično pismo.
COBISS je servis koji dokumentuje sva izdanja, domaćih autora i stranih prevoda i naučnih radova, u vlasništvu biblioteka širom Srbije- Narodne, univerzitetske, školske i specijalne.
Prema podacima sa COBISS-a između 1960. i 1970.godina više od pola od ukupnog broja knjiga bilo je na latinici, da bi devedesetih godina taj broj porastao na skoro 70%. U narednih deset godina broj ćiriličnih knjiga skoro pa je dosegao latinične te ih je bilo skoro 50%-50%. U skorijem periodu od 2000. do 2017. godine je u Srbiji izdato 305.036 knjiga, od kojih je oko 158.048 na ćirilici. (izvor- http://vbsw.vbs.rs/cobiss/)
Prema aktuelnom Ustavu Republike Srbije u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo, a upotreba latinice regulisana je tako da se tekst na latiničnom pismu ispisuje posle teksta na ćiriličkom, ispod ili desno od njega. (izvor-prvi stav-član 1 i drugi stav-član 10 Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama)
Koliko se zakoni poštuju? Koje sankckije snose oni koji ih krše? Dok se ne odgovori na ova pitanja srpsko pismo idalje će biti na ivici opstanka u matičnoj zemlji.
M.Milošević
