Ja imam san
Bronza u Tunisu na Mediteranskim igrama, zlato sa istog takmičenja iz Almerije, Svetske igre i zlato iz Duizburga, evropske bronze iz Evbeja u Grčkoj, Istanbula, Moskve i Talina u Estoniji, srebra iz Bremena, Moskve, Tenerifa, zlato iz norveškog Stavangera, bronza iz Tamperea na Svetskom prvenstvu održanom u Finskoj, pa osvojeno zlato u Madridu kada je postala najmlađi prvak sveta u apsolutnoj kategoriji…
Ima tih noći kada čovek ne može da zaspi, i šta će čovek nego da razmišlja, najčešće o tome kako bi u to vreme već trebalo da spava. Postoji priča o kralju koji je patio od nesanice i kao takav je u svojoj službi imao pripovedača koji je svake noći smišljao priče koje će mu pomoći da zaspi. Kako je svaka noć zahtevala dužu pripovedač se dosetio da govori o seljaku koji je kupio ovce i na putu do kuće morao da pređe reku malenim čamcem, pa mu je to otvorilo mogućnost da ih nabroji prilikom svakog prelaska. Tako bi se priča odužila i kralj bi odlutao u carstvo snova. Od tad ovce pomažu ljudima da pređu u taj svet, a verovatno su pomogle i onom caru koji je izmislio legendarnog Svena koji naskače na ovce, ako ste ikad igrali tu igricu nemoguće je da ste ga zaboravili, ovna crnog kao pojas u najvećeg karate majstora. Kako snovi mogu biti nadrealni i van kontrole, da nam podsvest ne bi izgradila neki san inspirisan ovcama i karateom koji nije pod kulturnom stegom civilizacije, možda je bolje da pred spavanje pobrojimo medalje nekog karatiste, oni ih bar imaju. Možda najbolje jedne devojke iz Zrenjanina jer je ona osvojila sve! Ona je Snežana Pantić, nekada Perić, a dok stignemo do kraja priče verovatno ćete zaspati.
Bronza u Tunisu na Mediteranskim igrama, zlato sa istog takmičenja iz Almerije, Svetske igre i zlato iz Duizburga, evropske bronze iz Evbeja u Grčkoj, Istanbula, Moskve i Talina u Estoniji, srebra iz Bremena, Moskve, Tenerifa, zlato iz norveškog Stavangera, bronza iz Tamperea na Svetskom prvenstvu održanom u Finskoj, pa osvojeno zlato u Madridu kada je postala najmlađi prvak sveta u apsolutnoj kategoriji… Dobro, da ne bi stvarno zaspali samo ćemo reći da je bila jedna od najboljih karate takmičarki na svetu, pa vi izračunajte koliko je to medalja s obzirom da i vi sigurno imate jednu ako ste ikad obukli kimono, bar onu sa Uskršnjeg turnira karate kluba Ratar iz Jaše Tomić. Uglavnom, kad je Snežana bila aktivna znalo se, u maju je donosila medalju sa evropskog prvenstva a u oktobru sa svetskog i tako skupila 36 najprestižnijih medalja.
Koliko je bila dobra govori i anegdota da su isti oni ljudi koji su koju godinu ranije pisali pisma venecuelanskoj vladi u kojima su zahtevali da oslobodi Kasandru od nepravednih optužbi za ubistvo tada pričali i kako je Snežana trenirala karate sa Šaolin monasima na obroncima svete planine Song Šang.
Talenat za sport je nasledila od oca Dragana, a na treninzima karatea se priključila bratu Zoranu nakon što je prvo trenirala atletiku i gimnastiku. Zoran je ubrzo odustao, a Snežana se pronašla u ovom sportu čije su vrednosti potpuno u skladu sa njenom prirodom. Put discipline, upornosti, istrajnosti, doslednosti i fer-pleja prošla je skroz do kraja, do najviših pobedničkih postolja sa kojih je slušala himnu svoje zemlje. Ironija je što reč karate u bukvalnom prevodu znači prazna ruka, a to je otprilike srazmerno onome što je država dala svojoj svetskoj šampionki. Turci su, čije takmičarke su mahom ostajale praznih šaka kada se Snežanapojavljivala na borilištu, mislim naravno na medalje, hteli da joj napune te ruke i džepove ukoliko bi pristala da nastupa za njih. Za Snežanu je to bilo neprihvatljivo. Karakter se formira pod uticajem sredine, vaspitanja, iskustva, a ona se uvek vodila onim jednostavnim savetom mama Dragice: “Budi dobra”. I zaista, koliko je bila dobra govori i anegdota da su isti oni ljudi koji su koju godinu ranije pisali pisma venecuelanskoj vladi u kojima su zahtevali da oslobodi Kasandru od nepravednih optužbi za ubistvo tada pričali i kako je Snežana trenirala karate sa Šaolin monasima na obroncima svete planine Song Šang.
“Danas vam kažem, prijatelji moji, uprkos teškoćama današnjice i sutrašnjice, ja imam san.” Ovako je Martin Luter King, sjajni čovek crn kao karate pojas Snežane Pantić, koji se borio za ljudska prava i jednakost, započeo najinspirativniji govor u istoriji čovečanstva, tako promenivši tok čitave civilizacije. Ljudi koji prate svoje snove su oni koji oblikuju svet. Snežana je sanjala da njen kriminalno potcenjen sport bude uvršten na olimpijske igre i on sada to i jeste. Ostaje nada da će neki drugi karate takmičar, možda baš iz Zrenjanina, inspirisan putem kojim je prošla Snežana, uzeti i tu medalju za našu Srbiju. A Snežana Pantić ako ima noći kada ne može da zaspi treba da zna da je to zato jer je tada budna u nečijem snu.