Dašak Brazila u Zrenjaninu
Prvi nastup je imao sasvim slučajno, na utakmici niželigaša Jedinstva iz Ečke i Partizana iz Tomaševca. Od tada ih broji mnogo, izbrojaće ih i tri hiljade.
Boža ima papagaja i svake nedelje pred početak loto izvlačenja sa tiketom u ruci razmišlja kako će ga kad dobije sedmicu odvesti u Brazil i pustiti da leti, da odleti: – Rođen si ovde, ali je tvoja postojbina tamo i sigurno je sanjaš. A i kako ne bi. Zemlja sambe, fudbala, kafe, koktela, karnevala i prelepih plaža. Znam i da bi ti srce zakucalo jače kada bi iz visine ugledao taj divni šareni svet, Amazon i svo to šarenilo prašuma koje krasi i tvoje perje… Đole, ma taj Brazil i nije nešto, mora da nije čim su i nas jedne godine nazivali evropskim Brazilcima. Nisam siguran zašto, možda ima neke veze s fudbalom. Znaš, brazilski sportisti su jedne davne godine isplatili put na Olimpijske igre prodajući kafu tokom puta. Sirotinja su, kao i mi… Ali razlika je u tome što smo mi rođeni među šljivama da pijemo rakiju i patimo, dok Brazilci tamo daleko uživaju na Kopakabani. –
Božu možda ne znate, ali sigurno znate jednog čoveka koji je doneo duh Brazila u naš grad, čoveka kojeg ste najčešće sretali u žutoj majici, u majici koja nije uniforma kompanije Drekslmajer već dres fudbalske reprezentacije Brazila. Svoj radni vek je proveo na održavanju sportskih objekata u gradu na Begeju odakle je i otišao u penziju. Slavko Anđelov Slive.
Boža ima papagaja kroz kojeg sanja o Brazilu, o slobodi i dostizanju neslućenih visina, dok Slive to čini uz svoju bubamaru, onu fudbalsku. Zna da je srećnija dok je održava u vazduhu, a svaki put kad mu sleti na nogu donese mu radost i sreću, donese mu dašak Brazila. Boža ima papagaja, Slive loptu, a Zrenjanin svog Sliveta.
Nastupao je u više od 500 gradova i naselja, do kojih je uglavnom stizao autostopom. I nikad se nije desilo da ostane bez prevoza, na kilometar bi vozači prepoznali taj žuti dres brazilske reprezentacije, loptu u mreži i visoko podignut palac.
Slavko je fudbalski žongler. Jedne godine mu fudbalska lopta pet sati i dva minuta nije pala na zemlju, udario je neverovatnih 25.000 puta, i to u kopačkama. Navodno je samo jedan Meksikanac to radio duže od njega, ali u patikama i sa odbojkaškom loptom. Na ovim prostorima Slive je nenadmašan, a to ga je jedne godine odvelo i do Napulja gde je imao priliku da svoj talenat pokaže sa 11 najpoznatijih svetskih žonglera koji, kao i on, jedu loptu. Na tom turniru su nastupili Milan, Juventus, Torino i domaći Napoli sa Maradonom u timu. Svoje umeće je pokazivao gde god je bilo uslova za to, na stadionima, u dvoranama, cirkusima, na vašarima, modnim revijama, u hotelima, na ulicama, trgovima i u gradskim kućama. U sećanju mu je ostao i nastup iz jedne crkve – zima i prikladna garderoba za to vreme ali ne i za žongliranje, pa mu je lopta pobegla i odbila se od jedne starije gospođe, ali tako da je sletela nazad pravo na nogu i nastavio je kao da se ništa nije desilo. Prijatelji su ga zadirkivali da baba bolje žonglira nego on i da bi mogla da mu bude stalni gost na priredbama. A prvu je imao sasvim slučajno, na utakmici niželigaša Jedinstva iz Ečke i Partizana iz Tomaševca. Od tada ih broji mnogo, izbrojaće ih i tri hiljade, jer iako je zagazio u osmu deceniju života ne odustaje od lopte. Nastupao je u više od 500 gradova i naselja, do kojih je uglavnom stizao autostopom. I nikad se nije desilo da ostane bez prevoza, na kilometar bi vozači prepoznali taj žuti dres brazilske reprezentacije, loptu u mreži i visoko podignut palac.
U Novom Sadu je doživeo da legendarni Dragoslav Šekularac, tada trener Crvene Zvezde, primerom njegove upornosti objašnjava igračima kako su trebali da se ponašaju na utakmici sa Vojvodinom. U Osijeku, gde je gostovao Partizan, stidljivo, kakav je uvek bio, upitao je velikog Miloša Milutinovića da li mogu da ga povezu do Beograda, a time je samo Milošu učinio čast. Slive kaže da mu posle takvih trenutaka prevoz više i nije trebao jer bi od sreće lebdeo. Loptu često poredi sa ženom i kada dođe trenutak da odigra poslednji ples sa svojom devojkom izIpaneme duh Brazila će ostati da leti iznad Zrenjanina, u liku goluba kojeg pušta na kraju nastupa da prenosi glas o pravim vrednostima, miru, ljubavi i blagosti.
