Priroda, politika i žene
Osvrnimo se na prirodna stanja žene, a to su rađanje, materinstvo, briga o deci. Gde god je mogla, naša država je kroz svoje poluge vlasti onemogućila žene u njihovim prirodnim pravima.
Sve je naopako, mlade, nezrele devojke kroz odrastanje u ovakvom društvu su potpuno nezaštićene od trudnoće i rađanja. Dok su zrele žene potpuno socijalno i ekonomski onemogućene da rađaju. Uništavanje prirode uvek se završi nekom nevoljom. A isto tako i priroda ume da uzvrati prirodnom katastrofom. Misliti i delovati unapred je veliko znanje i nema ga svako, nažalost u vlasti ga nemaju.
Veliki problem žena u Srbiji jeste nezaposlenost. Iz nezaposlenosti proizilaze i drugi problemi žena. Nemogućnost planiranja porodice je teret.Srbija je u velikom problemu zbog niskog nataliteta, a taj problem i dalje raste. Broj učenika u školama je u protekle dve decenije smanjen, u nekim školama i za polovinu. Država je kroz svoje zakonske mehanizme smanjila broj učenika po odeljenjima ali to nije dovoljno. Tako se problemi škola ne rešavaju. Direktori škola nemaju razvojni plan za povećanje broja učenika, naravno da takav plan nema ni ministarstvo prosvete ni cela vlada s narodnim poslanicima. Uzročno posledične veze ovog problema malo ko shvata, prihvata i hoće da rešava.
Kroz istoriju od nastanka sveta, za žene su trudnoća i porođaj uvek bili problem. U srednjem veku 50% žena je umiralo prilikom porođaja. Problem Srbijesu zapuštena porodilišta u svakom smislu od nedostajanja medicinske opreme, lekova, preko materijalno tehničke opremljenosti i higijenskih uslova.
Naše feministkinje umeju da se bune protiv izabranog predsednika tuđe zemlje, Amerike, ne bune se protiv, u svojoj zemlji, zapuštenih porodilišta, oduzimanja dece majkama, izmena u porodičnom zakonu o imovini žena ili za status žena u vanbračnim zajednicama kad je u pitanju nasleđivanje penzije jer žena uvek bude oštećena. Ne zahtevaju da maloletna deca posle razvoda budu uz majku jer je to prirodno za decu.Ona deca koja nisu rasla uz majku, kad budu formirani ljudi, siromašniji su za toplinu koju nisu dobili od majki i bogatiji za nesigurnost sopstvene ličnosti, u njima se oseća nedostatak materinstva. Uz sve to imamo i institucije u kojima rade ženske sudije i ženski radnici u centrima za socijalni rad koje, kao da su osakaćene od sopstvenog ženskog bića i često nisu u stanju ili htenju da zakonski i razumno podrže žene, a time decu. Ima dosta takvih koje će zbog novčanih, koruptivnih ponuda, zloupotrebiti svaki zvaničan zakon, a i zakon prirode. U stvari žene su surovije prema ženama od muškaraca.
Problem su i mediji, svih vrsta, gde žene same sebe ponižavaju. Tu su muzička takmičenja dece gde su devojčice našminkane, odevene i u svakom smislu, nedorasle situaciji u koju su postavljene.
Veličanje praznoglavih žena-starleta kao loš primer za ugled devojkama, a i zrelim ženama. A možda su namerno postavljene na put, ka cilju, koji nije prirodno ženski koji vodi ka dekadenciji društva.
Proteklih nekoliko godina je obeležilo nasilje nad ženama, a valjda će se ukazati potreba da taj davnašnji problem mora biti rešen. Naši političari tuku svoje supruge i decu, otimaju decu od majki. Kao takvi nisu primer za ugled. A opet sa druge strane imamo ženskih narodnih poslanika, odbornika, žena koje su postavljene na bitne državničke funkcije koje su prešle četrdeset godina i potpuno su zdrave i još uvek nemaju decu, niti su ih rodile, a nisu se drznule ni da ih usvoje. Da, ovo će zvučati surovo ali je mnogo surovije kad se prkosi prirodi i priroda uzvrati uništenjem vrste. Od takvih političara koji predstavljaju državu, koji pišu i usvajaju i (ne)sprovode zakone, ženska populacija je bačena na margine.Šta ćete političari (i muški i ženski) kad vam ostanu samo takve, koje nisu ni za nauku, ni fabrike, ni za društvene delatnosti ni za rađanje ni za materinstvo? Budućnost je pred vratima.
Mr Dejana Pataki
