Istanbul, grad u Turskoj, koji se za prvo mesto najvećeg grada u Evropi bori sa Moskvom. Svake godine sve veći broj turista iz raznih krajeva sveta dolazi da uživa u posebnom orijentalnom duhu ovog grada. Mnoštvo znamenitosti i velika kulturološka razlika ono je što srpske turiste vuče da makar iz radoznalosti, a i dobre kupovine, posete Istanbul.
Naselje Laleli omiljeno je svim gostima ovog grada jer je tu smešten naveći broj hotela, znamenitosti i najpoznatiji Veliki bazar- Kapali čaršija, koja predstavlja središte svih trgovačkih dešavanja grada. Tu možete proveriti svoju veštinu kupovine i “pogoditi se” za najbolju cenu. Izbor je ogroman, a glavno je pravilo da “svaka roba nađe svog kupca”.
Poznato je da se nekada radi dobre kupovine, sa jednom torbom u ruci, prelazilo skoro 1.000km iz Srbije do Istanbula, a vraćalo sa nekoliko punih kofera. Usled pada komunizma naši butici su preplavljeni turskom robom, ali je šoping tradicija ostala.Cene su pristupačne, a uvek ih možete “još malo spustiti”. Trgovci su uvek spremni za kompromis oko tražene robe, a od vaših pregovaračkih veština zavisi kakvu ćete cenu “pogoditi”.
Na tezgama se mogu naći prvoklasne replike poznatih robnih marki koje bi samo oštro oko prepoznalo kao kopiju. Prirodni materijali (kašmir, svila, pamuk, vuna…) kreću se po veoma pristupačnim cenama. Primera radi, šal od svile košta oko 8e. Cene nikada nisu unapred istaknute, te prodavac na osnovu svoje procene o vama izlaže svoju ponudu. Poređenja radi, trenerku koju bi u Srbiji platili 50e tamo će vas izneti znato niže, bar 30%.
Pored garderobe, bogata je ponuda keramičkog posuđa, koje može biti i unikatno ručno oslikano. U ovom asortimanu mogu se naći i tradicionalni turski fildžani, šoljice za čaj i poslužavnici sa poklopcima. Sudeći po ovoj vrsti robe reko bi se da su stari zanati ovde još uvek na ceni. Set fildžana mogao bi vas koštati u rasponu od 8 do 20 evra u zavisnosti od materijala i vrste izrade. Cene šarenih tanjira, činija, vaza ili ćupova variraju u zavisnosti od veličine, od 2 do 15 evra.
Sam Bazar je ogroman, i ubrzo ćete se izgubiti u lavirintu ulica i prodavnica. Kako vam lukavi trgovci ne bi „izbili“ sve pare iz džepa, treba znati da je Kapali čaršija danas postala komercijalin bazar i nazaobilazno turističko mesto, manje radi trgovine, više zbog same atmosfere. Ukoliko se malo bolje informišete možete pronaći mesta na kojima ćete za istu robu izdvojiti još koji euro manje.
Takva je Egipatska pijaca, odnosno Misiri čaršija o kojoj će biti više reči u sledećem tekstu..
M.Milošević
