Ruke dostojne olimpijskih medalja
Dok u gradu polako nestaju brojna arhitektonska blaga, porodica Stanulov svoje simbole čuva.
Fijaker su vukla četiri konja debela koja su upravo prelazila most. Most koji je bio posve neobičan, velika čelična konstrukcija dekorisana elementima secesije koju su dodatno ukrašavala dva potporna stuba čeličnih profila na čijim vrhovima su bile kupole, tornjići koji su mostu davali originalni i pomalo gotički izgled. Na korzou se mogla čuti priča da je ovaj nesvakidašnji most projektovao lično čuveni Gistav Ajfel, što je nerazjašnjena zagonetka do današnjih dana. Iza fijakera je polako išao crni citroen C4, da bi ga po silasku sa mosta elegantno zaobišao i nastavio put do hotela Vojvodina gde mu je bila taksi stanica. Za volanom je bio Rada Stanulov, zvani Čerčela, prvi i u to vreme jedini taksista u Bečkereku.
Minulo je od tad mnogo vremena. Posleratni Zrenjanin je doneo gradu radikalne promene. Nizom građevinsko-urbanističkih poduhvata nestaje znatan deo kulturne baštine. Mnoga remek-dela se urušavaju i završavaju na otpadu. Most koji je slovio za najprepoznatljiviji gradski simbol biva isečen u staro gvožđe. Dok u gradu polako nestaju brojna arhitektonska blaga, porodica Stanulov svoje simbole čuva. Lacika, kako od milja zovu svoj automobil, je očuvan i nedavno rastauriran inicijativom Radinog unuka, Milorada, koji je porodičnom blagu doprineo i velikim brojem plemenitih metala.
Ovde je život od najstarijih vremena zavisio od reke koja je tekla ispod bečkerečke ćuprije, Begej je oblikovao život. Pored kapitalnog značaja za privredni razvoj, njegove blagodeti su se u velikoj meri koristile za rekreaciju i sport. Reka je tako iznedrila najstariji veslački klub u Srbiji koji je u njenu čast i poneo ime Begej, a u njemu možda i najboljeg srpskog veslača svih vremena, Milorada Stanulova. Ovaj Zrenjaninac je višestruki prvak Balkana i Jugoslavije. U skifu je zauzeo treće mesto na Svetskom prvenstvu, a sa Zoranom Pančićem u dabl skulu je osvojio dve olimpijske medalje, srebrnu i bronzanu, što je nedostižan rezultat za veslače sa ovih prostora do današnjih dana.
Porodična tradicija Stanulovih je da se mlade i snahe u porodicu dovoze u Laciki, oldtajmeru koji uz medalje ostaje naslednicima u amanet i koji je za razliku od mnogih savršenih dela u gradu imao sreće da padne u prave ruke, ruke dostojne olimpijskih medalja.
Izvor – vratasporta.rs
