Hapšenja osumnjičenih za zloupotebe u vezi sa fabrikom vode u Zrenjaninu, očekivani je epilog svega što se događalo nakon davanja saglasnosti za potpisivanje ugovora o pijaćoj vodi, smatraju u pokretu Metla 2020.
Iz pokreta su podsetili da su Odluku doneli odbornici Skupštine grada pre pet godina i da to je bilo u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima i na to gotovo niko nije upozorio.
Nezakonitost je postala problem 2018. pred početak, navodnog, probnog rada Fabrike vode, kažu u saopštenju i dodaju da se tada uključila Vlada Republike Srbije i pripremila Zakon o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima. ”Ovaj Zakon nije zavredio pažnju republičkih poslanika i usvojen je bez ikakve rasprave decembra 2018 a na njega je reagovalo Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije, tek maja 2019. u tekstu „Zakonodavna zabuna“ na sajtu Udruženja, potpisao ga je Pera Marković, dipl.pravnik, iz kojeg citiramo:
„… kao faktički razlog za donošenje dopune Zakona navodi situacija u vezi sa postrojenjem za prečišćavanje pitke vode u Zrenjaninu. Započeto kao ulaganje privatnog preduzeća, završeno postrojenje je nakon pregovora sa gradom prešlo u svojinu ulagača, da bi kod izdavanja upotrebne dozvole ceo posao zastao jer je tada „otkriveno“ da snabdevanje vodom za piće ne može da obavlja privatno preduzeće. Ovom odredbom je opisani problem otklonjen, ali je u slučaju Zrenjanina stvoren novi: dopuna Zakona otvara pitanje pravne valjanosti svih prethodnih odluka koje su do toga dovele. Zbog svega, dopuna Zakona o komunalnim delatnostima verovatno neće imati nikakav značaj. Ali, to ne menja činjenicu da donošenje loših rešenja, čak i bez njihove primene, destabilizuje pravni sistem i delatnosti na koje se takve odredbe odnose.“
Iz pokreta Metla 2020 kažu sledeće ”„Pomoć“ koju je grad dobio od Vlade i predsednice Ane Brnabić, nakon dve posete Zrenjaninu, nimalo nije doprinela rešavanju višedecenijskog problema. Da li je moguće da u Vladi nisu znali da je Ugovor potpisan sa firmom bez ikakvih referenci, osnovanom samo 3 meseca ranije, 4.11.2014., a osnivač je spoljnotrgovinska firma (osnovana nešto ranije, 9.7.2013.), 100% u vlasništvu uhapšenog N.O. ? Ove dve firme, sa trećom, osnovanom 11.6.2014., kao ogranak italijanske firme (?), čine konzorcijum koji je izgradio fabriku vode. Možemo da nagađamo čime je konzorcijum garantovao uspešnost projekta i čime je ubedio lokalne moćnike, kada ništa pre toga nije uradio! Pijaću vodu, naravno, nismo dobili, a privatniku iz Beograd je iz budžeta grada vanredno dato 67,5 miliona dinara”.
Pokret METLA 2020 podržava to što su pravosudni organi konačno pokrenuli istragu i uključili se u razotkrivanje mogućih kriminalnih radnji vezanih za fabriku vode. Građani, udruženja građana i političke stranke godinama ukazuju na ozbiljnu manjkavost Ugovora. Podnošene su i podnose se krivične prijave, ali je tužilaštvo nemo.
Pijaću vodu nemamo, jer to što je umislila lokalna vlast i odobrila Skupština „ne pije vodu“.
Pokret METLA 2020 smatra da se na prvo mesto mora staviti lična i kolektivna odgovornost svih aktera. Nisu odgovorni samo privedeni, već i idejni autori i režiseri neostvarivog projekta, lokalni partijski lideri vladajućih stranaka. Odgovorni su odbornici većine, pretvoreni u slepe partijske anonimuse, koji nekritički i bez osećaja odgovornosti podržavaju ono šta im partija sugeriše. Odgovorna je republička vlada i premijerka zbog ispoljenog neznanja i neodgovornog menjanja Zakona. Znamo da Vlada nije autnomna kada donosi Odluke ili priprema Zakone, zato je i odgovornost vrha vladajuće stranke ogromna.
Neće biti dobro, ako samo par učesnika ove afere odgovara, a vlast to u izbornoj kampanji reklamira kao čišćenje svojih redova. Pokret METLA smatra da je nedopustivo, da iko odgovoran u ovoj aferi, izbornim marketingom i manipulacijama bude opet u vlasti.
Da bi grad i čitava država krenuli putem oporavka i boljitka, neophodni su stručni, afimisani, hrabri, časni i odgovorni ljudi, za koje je opšti interes uvek ispred ličnog i partijskog. To građanima nudi Pokret METLA 2020, rečeno je na kraju saopštenja.
