Od svog nastanka, pre 180 godina pa do danas, fotografija je promenila način na koji čovek posmatra svet oko sebe. otvorila je nove dimenzije i omogućila nam da zauvek ovekovečimo neke momente, ljude, događaje, prizore… Od velikog naučnog otkrića kojim su se prvobitno bavili samo hemičari, danas je fotografisanje naša svakodnevnica, nečiji hobi ili posao. One najbolje fotografije ostavljaju veliki utisak na nas, a isto je i sa njihovim autorima.
Saša Manojlov rođen je 1977.godine u Zrenjaninu. Završio je hemijsku školu, a kako sam kaže u životu je radio razne poslove kako bi privređivao, ali ono što ga je ispunjavalo i činilo srećnim bilo je fotografisanje. Svoju pasiju pretvorio je u hobi, a najveću inspiraciju Manojlov pronalazi na mirnoj vodi najpoznatijeg zrenjaninskog kupališta – Peskari.
Jedna od najpoznatijih svetskih fotografkinja Dajen Arbus kaže „Fotografisanje je kao hodanje na prstima u pola noći i uzimanje kolača koje ne smemo da jedemo iz kuhinje.“ Fotografisanje mirne vode, zalazaka sunca i prirode koja je krasi sigurno se moglo oslikati u rečenici ove fotografkinje, ali lepota koja je u tom trenutku “škljocanja aparata” zauvek zabeležena vraćala je našeg zaljubljenika u Peskaru svaki put iznova i iznova.
Sašina ljubav prema fotografiji rodila se spontano. Prvenstveno se rodila ljubav prema kameri koja datira još iz osnovne škole kada je sa društvom iz razreda počeo da snima takozvanu “Zrenjaninsku Top Listu Nadrealista” u čemu su, kako on smatra, bili sjajni. Kasnije se ta ljubav prema objektivu proširila i na fotografiju u čemu je pronašao ono što ga ispunjava. Peskara je postala njegovo “omiljeno mesto” još dok je bio osnovac, a kako kaže tada je još uvek bila “divlja” i ni izbliza posećena kao danas.
“Tada su kružile raznorazne loše priče o Peskari i da se ljudi u njoj često dave. Ja sam redovno išao sa svojim društvom i nikada nam se ništa loše nije desilo. A te loše priče uglavnom pričaju ljudi koji nisu upućeni u mnoge stvari” – započeo je svoju priču Saša.
Njegova ljubav prema Peskari ne ogleda se samo u fotografisanju vodenog svoda i igre svetlosti i prirode… On je pravi zaljubljenik i poznavaoc ovog mesta, njegovih tajni i mistrija. A kako i ne bi bio, kada bas tu provodi svoje slobodno vreme trudeći se da deo te lepote svaki dan ponese sa sobom.
“Od ostalih vodenih površina, Peskara je pre svega posebna zbog svoje kristalno čiste vode… Tvrdim da je voda na Peskari najčistija voda na celom Balkanu! Naravno, mislim na jezera koja su dostupna široj javnosti, tj jezera koja nisu Nacionalni parkovi i tome slično. Na Peskari takođe postoje podzemni izvori iz kojih neprestano izvire sveža i čista voda… Ta voda je inače voda iz Tise pošto je Peskara podzemnim kanalima povezana sa Tisom. Znači, to je Tiska voda koja prođe kroz tone i tone peska (koji je najbolji prirodni filter) i u Peskaru dospe čista da čistija ne može biti! Inače, te izvore laici nazivaju “bunarima” i “virovima” zbog kojih se ljudi navodno dave. A to nema veze sa istinom. Kad se čovek nađe iznad podzemnog izvora, ta voda koja izvire, ona ga čak gura ka gore umesto da ga uvlači kao što ljudi misle! Jedino šta je istina, to je da je voda neposredno iznad tih izvora drastično hladnija (što svaki plivač na peskari može da potvrdi), pa ljudi koji su skloni grčevima, njima to može da stvori problem… Ali, to je sve!” – tvrdi najverniji fotograf Peskare.
Saša kaže da nema omiljenu fotografiju zbog toga što svaki put kada pomisli da je uslikao najlepštu, pogleda sledeću i ponovo upadne u dilemu.
“Nema pravog objašnjenja kako dobra fotografija nastane… Jednostavno, uživajući na Peskari (ili na bilo kom drugom mestu), golim okom uočiš neki trenutak za koji pomisliš da bi bilo super pretočiti ga u fotografiju… To je cela mudrost. Naravno, nekada fotografija tj taj detalj ispadne baš onako kako si ga ti golom okom video, a nekada ispadne skroz drugačije… Zato se mi fotografi i vratimo kući sa 200 fotografija, od kojih recimo samo 10 budu odlične i spremne da ih podelim sa drugima” – dodao je Saša za kraj.
Fotograf Ernst Has početkom prošlog veka je rekao “Sadržaj fotografije reflektuje ono što leži u fotografu, jer ono što vidimo ukazuje na ono što mi zapravo jesmo.” Gledajući ove prelepe fotografije zrenjaninske Peskare na trenutak zamislite lepotu koja se u oku fotografa prelamala trudeći se da ovekoveči zauvek taj lepi prizor i pokloni ga svima koji žele da ga vide. Najveća želja Saša Manojlova, jeste da se fotografijom bavi profesionalno i da od nje živi, kao što on danas živi za nju.
Njegove fotografije možete pogledati na fejsbuk stranicama Zrenjanin i Peskara Zrenjanin
M.Milošević
Foto- Saša Manojlov
