22.8 C
Zrenjanin
Saturday, June 22, 2024
Naslovna ZR caffe Održana tribina Građanskog preokreta – pravo građana je da se udružuju i...

Održana tribina Građanskog preokreta – pravo građana je da se udružuju i učestvuju u javnom životu

U Zrenjaninu je u nedelju održana debata o korišćenju prava na udruživanje. Debatu je organizovao Građanski preokret, u saradnji s Beogradskom otvorenom školom, uz pomoć Evropske unije, a povodom svoje desetogodišnjice.

Moderator debate, predsednik Upravnog odbora Građanskog preokreta Branislav Ivin podsetio je na početku da je pravo građana da se udružuju i učestvuju u javnom životu, što se Ustava Srbije tiče, gotovo neograničeno, da je eksplicitno garantovano da se bez bilo čije prethodne saglasnosti građani mogu slobodno udruživati, kao i da ih niko ne može protiv njihove volje učlanjivati u bilo kakve organizacije. Ivin je istakao i važnost ustavne garancije prava građana da pod ravnopravnim uslovima učestvuju u javnom životu, budu birani na javne funkcije i budu zaposleni u javnim službama.

Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, zapitala se na početku da li bi ukidanje prava na okupljanje i prava na udruživanje izazvalo bilo kakav potres u našem društvu ili bi i to prošlo skoro neopaženo, kao što su prošli pokradeni izbori i razne druge negativne pojave i procesi. Treba nam dobar psiholog, da nam kaže šta se dešava, zašto samo sležemo ramenima – rekla je Tomanić.

Ona je podsetila na problem s pijaćom vodom u Zrenjaninu, koji traje dve decenije, koji je osim zdravstvenog problema i jedna velika pljačka građana, a zbog kojeg nije došlo do masovnijeg udruživanja koje bi rezultiralo adekvatnim pritiskom na donosioce odluka i rešenjem problema, kao što se dogodilo u Užicu.

Tomanić se prisetila da je Zrenjanin, kada je krenulo ludilo rata devedesetih, bio jedan od prvih gradova koji je imao antiratni pokret, a da je tri decenije posle toga ubijen u pojam. Ključno je pitanje kako animirati ljude, kako ponovo napuniti gradski trg kada sledeći put dobijemo neku novu dozu otrova.

Na pitanje ima li dobrih primera u regionu, na koje bismo mogli da se ugledamo i na čija iskustva bismo mogli da se oslonimo, Tomanić je odgovorila da ih nema ili bar ne dovoljno i da su tendencije loše, čak i u daleko razvijenijim demokratijama zapadne Evrope. Sam termin „regionalna saradnja“ je više puta zloupotrebljen i ispražnjen jer su politički akteri više puta na raznim samitima javno potpisivali i obećavali saradnju, pomirenje, toleranciju, odgovornu politiku, a onda kada se vrate u svoje zemlje, nastavljali s nacionalističkim, čak šovinističkim politikama, bez implementacije dogovorenog. Tako je, na primer, „zelena agenda“ Berlinskog procesa iz 2020. godine ostala mrtvo slovo na papiru pa ovaj region i dalje ima najzagađeniji vazduh u Evropi, a takvi problemi se ne mogu rešavati lokalno.

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja BIRODI, rekao je da je udruživanje građana moguće tamo gde postoji građansko društvo, a u Srbiji se aktivno radi na tome da se stvori zajednica, a ne društvo. Zajednica je asocijacija koja se zasniva na kolektivnim identitetima i da se njom lakše manipuliše, pojasnio je Gavrilović. Taktika vlasti je da razvije kolektivni identitet koji treba da nas fokusira na priče o tome da li smo Srbi, pravoslavni, tradicionalni, umesto da vidimo koliko imamo lekara, kakav je položaj nastavnika, kakvu vodu pijemo, da li se poštuju propisi. Trenutno od naše dece pravimo dobre vernike i jeftinu radnu snagu, idemo ka tome da svi postanu podanici i zato se moramo baviti obnovom javnosti i uspostavljanjem građanskog društva.

Migracioni procesi nam ne idu na ruku, oni od Srbije prave socijalnu deponiju, područje u kojem dominiraju stari, korumpirani i bolesni. Uz to, Srbija kao kapitalistička periferija ukida državu blagostanja, a bez nje nema ni vladavine prava, odnosno garantovanog prava na obrazovanje, lečenje, informisanje, kulturu.

Tri jaka „igrača“ sprečavaju formiranje građanskog društva i uspostavljanje države, rekao je Gavrilović. Prvi je krupni kapital, koji ovde želi teritoriju za rudarenje i prljavu tehnologiju, uz jeftinu i poslušnu radnu snagu. Drugi su politički akteri, partije, koje žele etno-nacionalističku zajednicu i partokratiju. Treći su oni stanovnici koji ne žele da misle svojom glavom ili se svesno toga odriču. O tome svedoče i naša istraživanja koja pokazuju da polovina punoletnog stanovništva Srbije misli da nije pametno govoriti ono što se misli.

Nepristajanje je ključna reč u našoj borbi na ta tri fronta da bismo uspostavili državu i građansko društvo, jer nisu protivnici toliko jaki, koliko smo mi trenutno slabi i defanzivni, zaključio je Gavrilović.

Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI želeo je da „unese malo optimizma“ u debatu pa je podsetio da su uprkos vrlo destimulativnim uslovima, uprkos tri decenije užasne kampanje protiv nevladinih organizacija da su stranoplaćeničke, širom Srbije nastajala udruženja, i da su bar negde ostvarene mikro pobede, uglavnom iz defanzive, ali i na to treba biti ponosan. Popović je istakao potrebu za solidarnošću unutar civilnog sektora, koje ima, ali bi mogla da bude još snažnija. Kao drugi važan pojam istakao je profesionalni integritet u zaštiti javnog interesa, koji je značajno urušen u Srbiji. Na kraju je identifikovao problem u medijima koji previše prostora daju tabloidnim temama, u odnosu na suštinske. Čak i u nezevisnim medijima se previše prostora daje onome što ne pomaže javni interes, nego produbljuje podelu društva.

Na Popovićeve reči se nadovezala Tomanić koja je podsetila da najviše stranog novca dobija i troši Vlada Srbije, a da su sredstva koja dobijaju nevladine organizacije zanemarljiva u odnosu na to. Gavrilović se složio s tim da je urušen profesionalni integritet i da zato ćute univerziteti i akademija nauka, sudije, profesori, advokati u situacijama kada bi morali da reaguju u odbrani javnog interesa. Povodom finansiranja iz inostranstva, Gavrilović kaže da je ono nužno zato što nevladine organizacije ne dobijaju sredstva iz državnog i lokalnih budžeta iako se bave poslovima od opšteg interesa. Poslovanje je transparentno, proverljivo i predmet je stalnih provera, čak i maltretiranja od strane državnih organa.

Debata je održana u zrenjaninskom klubu ZONA društenog dijaloga.

Izvor i foto Građanski preokret

[td_block_social_counter custom_title=”PRATITE NAS” facebook=”zrenjaninskevesti” twitter=”z1infovesti” instagram=”z1info” manual_count_youtube=”#” style=”style5 td-social-boxed” open_in_new_window=”y”]
Zrenjanin
clear sky
22.8 ° C
22.8 °
22.8 °
60 %
0.9kmh
2 %
Tue
33 °
Wed
36 °
Thu
35 °
Fri
36 °
Sat
37 °

Popularne vesti

RAMPA ZA LINGLONG: Pokrajinski sekretarijat poništio odluku Grada Zrenjanina

Poništena odluka Grada Zrenjanina o Linglongu. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine poništio je rešenje Gradske uprave Grada Zrenjanina kojim je data saglasnost...

Opozicija u Zrenjaninu tvrdi da je otkrila nepravilnosti na izborima – vlast se brani policijom i lažnim optužbama

Predstavnici koalicije "Zrenjanin protiv nasilja - Biramo Zrenjanin" juče su otkrili da se materijal u vrećama i zapisnici ne poklapaju, na šta je vlast...

Za crkve i verske zajednice u Zrenjaninu raspoređeno 10 miliona dinara

Grad Zrenjanin i ove godine sredstvima iz budžeta finansira određene projekte crkava i verskih zajednica. Za tu namenu po rešenju koje je potpisao gradonačelnik...

Zrenjanin: Opoziciji onemogućen uvid u izborni materijal

Predstavnicima zrenjaninske opozicione koalicije "Zrenjanin protiv nasilja - Biramo Zrenjanin" danas je onemogućeno da izvrše uvid u celokupan izborni materijal, koji im je prethodno...