Ne samo u Zoranovom i crno-belom slučaju
Kod komšije prolećna idila!
Najbolji primer vodenice u kontra smeru od one iz Humske je onaj sa druge strane Topčiderskog brda, gde je, složićete se, idilično. Plus 14 u Super ligi, još nekoliko stepeni topliji 10. mart, sjajni evropski nastupi završeni dobrim otporom u Moskvi, poziv Vujadina Savića u reprezentaciju, (lično meni, priznajem, negledivog igrača negde u julu, ali svaka mu čast na partijama), poređenja Vladana Milojevića sa Viljaš Boašom, Manćinijem i ostalom elitom, prihodovanih 5,5 miliona od prodaje Boaćija…
Gotovo svi renomirani sportski sajtovi u Srbiji su u prethodna dva dana preneli izjavu Zorana Tošića, izrečenu nakon ovonedeljnog prvenstvenog meča sa Radom, u kojoj je istakao da je iznenađen što su navijači Partizana brzo zaboravili sve ono dobro što je urađeno i prikazano u prvom delu sezone. Bambi je bio vrlo direktan:
– Za kratko vreme smo se od heroja pretvorili u, blago rečeno, neznalice. Svi su bili kivni na nas. Svakoj ekipi naiđe period kad ne polazi sve za nogom. Tako i nama. Moramo da se izvučemo, budemo jaki i zajedno. Čini mi se da igramo isto kao i jesenas, ali nekada imamo malo više sreće, nekada ne. Jednostavno, moramo dalje. –
“Od heroja do neznalica i obrnuto” nije samo u Zoranovom i crno-belom slučaju, i zato nas iznenađuju njegove reči. Sport je jednostavno surov i gotovo nikada ne gleda iza sebe. Svaki novi dan je novo dokazivanje, a tanka je linija između uspeha i neuspeha. I uvek je potrebna velika doza sreće.
Ko sme da tvrdi da sve ne bi bilo drugačije da Partizan nije primio gol u prvoj utakmici protiv Plzena kada je odigrao kvalitetnu utakmicu i, realno, zaslužio pobedu.
A šta bi se tek desilo i kakve pritiske bi trpeli ili, tačnije, da li bi svi uopšte i dalje bili tu, da Stojković nije odbranio veliku šansu Mađara u poslednjem minutu beogradskog duela sa Videotonom
Najbolji primer kontra smera u odnosu na onaj iz Humske je sa druge strane Topčiderskog brda, gde je, složićete se, idilično. Plus 14 u Super ligi, još nekoliko stepeni topliji 10. mart, sjajni evropski nastupi završeni dobrim otporom u Moskvi, poziv Vujadina Savića u reprezentaciju, (lično meni, priznajem, negledivog igrača negde u julu, ali svaka mu čast na partijama), poređenja Vladana Milojevića sa Viljaš Boašom, Manćinijem i ostalom elitom, prihodovanih 5,5 miliona od prodaje Boaćija… Ali ne zaboravite nepriznat gol Mihajla Ristića u Krasnodaru.
I odbranu Milana Borjana u poslednjem minutu utakmice sa istim protivnikom na Marakani. (na snimku od 0:45) Kako bi izgledala crveno-bela jesen? Jesen tamnijih nijansi.
Ne, nije samo na Balkanu i samo zbog Zvezdana Terzića, Vučelića, Miroslava Đukića. Zbog komšije Pere koji nije “fizičko radio”. Setite se kako Murinju pola sveta ne računa titule sa Portom i Interom. Konte verovatno sledeće sezone neće voditi Čelzi iako je još uvek aktuelni šampion najjačeg fudbalskog takmičenja na svetu, a retko ko se ovih dana pita kako to da Alonso još uvek nije nastupio za selekciju Španije, ni oni koji su to svakodnevno radili do pre par meseci. Ranijeri je pisao mit, uradio, siguran sam, neponovljivo i nije dočekao, bukvalno, kraj sledeće sezone. “Njegov” Marez danas jeste, sutra nije igrač za top klubove. Profesor Arsen Venger je dočekao da ga teraju motkom sa stadiona koji je sagradio, iz kluba koji je stvorio, i da mu jedan Granit Džaka drsko odgovara na sred utakmice u Milanu. Najbolju stvar je juče rekao, isto tako cele godine prozivani Zinedin Zidan, dvostruki uzastopni osvajač Lige Šampiona, i dalje u igri i za treći naslov najboljeg za redom:
– Ne bavim se ovm poslom da bih ubeđivao bilo koga. Bilo da pobeđujem ili gubim, ljudi će me ocenjivati, a meni je najvažnije da volim ovaj posao i klub koji treniram. Čujem, danas govore da sam najbolji trener sveta, da sam majstor taktike, da sam bolji od Unaja Emerija, a meni sve to izgleda smešno. Znate zašto? Zato što ću možda već sutra, ako izgubim od Eibara, biti najgori na planeti. Što je, takođe, nonsens. –
Nikada i nigde nije drugačije!
Izvor – vratasporta.rs
