Krajem ove godine, u decembru, trebalo bi da počne proces obeštećenja građana za oduzetu imovinu posle Drugog svetskog rata. Ministarstvo finansija Srbije izdvojilo je 2 milijarde dinara, u te svrhe, ali još uvek nije utvrđen koeficijent po kojem će se sredstva dodeljivati.
Koordinator mreže da restituciju Mile Antić rekao je da se ne čeka utvrđivanje koeficijenta obeštećenja već izmena Zakona o restituciji kojim bi se odredilo da se imovina vraća u naturi čime bi se sprečio odrđivanje koeficijenta na osnovu netačnih podataka iz katastra o nepokretnosti o vrednosti imovine. Takođe, Antić ističe da novac za restituciju neće biti uzet iz budžeta svih građana Srbije jer ima dovoljno državne imovine da se oduzeta vrati u naturi.
Ukupna suma, predviđena Zakonom o restituciji, koja je potrebna za obeštećenje svih bivših vlasnika kojima imovina ne može da se vrati u naturi je 2 milijarde evra, ali kako u budžetu nema dovoljno novca, ove godine je moglo biti izdvojeno samo 2 milijarde dinara, odnosno 16 miliona evra. Ta naknada trebalo bi da se isplati u obvezicama u roku od 12 godina, do 2030. godine, uz godišnju kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos koji bivši vlasnik može da dobije je pola miliona evra, bez obzira na tržišnu vrednost imovine.
Prema podacima Agencije za restituciju ukupna potražnja građana koji traže novčano obeštećenje iznosi 13.6 milijardi evra. Za povraćaj imovine i novčanu restituciju podneto je 86.000 zahteva, a do sada je doneto oko 1.000 rešenja o isplati.
Srbija je takođe jedina zemlja koja nije zabranila vraćanje imovine Nemcima, ali je za takvu potražnju stiglo malo zahteva. U Kraljevini Jugoslaviji živelo je 340.000 “folksdojčera”, u čijem je vlasništvu bilo 600.000 hektara zemlje u Vojvodini. Susedne države poput Makedonije, Hrvatske , Slovenije, BIH, zabranile su vraćanje imovine Nemcima.
M.M.
