Prema istraživanju Insajdera, veliki broj državnih preduzeća zapošljava radnike na privremeno-povremenim poslovima preko ćerki-firmi, omladinskih zadruga i privatnih agencija za zapošljavanje. Ne samo da državna preduzeća na ovaj način nekažnjeno izbegavaju zabranu zapošljavanja, već su i radnici angažovani na ovaj način obespravljeni na različite načine.
Radnik na lizing nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, sindikalno organizovanje ili kolektivni ugovor, dok je istovremeno plaćen manje od stalno zaposlenog radnika.
Ovakvo angažovanje radnika, umesto zakonski dozvoljenih 120 dana, traje i po nekoliko godina.Na taj način državna preduzeća izbegavaju da prijave te radnike kao stalno zaposlene, ne vidi se da se fondovi za plate uvećavaju i tako zaobilaze zabranu zapošljavanja.
Radnici na lizing mehanizam su zapošljavanja partijskih kadrova, pa se postavlja pitanje da li je upravo to razlog što se uporno odlaže donošenje zakona i uređenje ove oblasti.Radna grupa za pisanje ovog zakona formirana je još početkom 2016. godine
Sindikati blokiraju Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju: Nema garancije da svi radnici neće biti angažovani na lizing
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković rekao je danas da još nije postignuta saglasnost oko Nacrta zakona o agencijskom zapošljavanju, a najviše sporenja je oko kvote radnika koju firme mogu da angažuju preko agencija za zapošljavanje u odnosu na ukupan broj zaposlenih.
Ceo tekst pročitajte na INSAJDER
