Fizioterapeut i osnivač zrenjaninskog Physio Spa
Još je Hipokrat, početkom V veka pre nove ere, primetio da se trljanjem može učvrstiti suviše labav zglob, a opustiti zglob koji je suviše krut. Rimljani i sam tadašnji rimski car su imali Galena, bio je prvi sportski lekar i lični carev lekar, koji je napisao najmanje 16 knjiga u kojima, pored ostalog, opisuje masažu i deo onoga što sada nazivamo fizikalnom terapijom. Marko Ćurčić je Zrenjaninac koji danas zna neuporedivo više, iskoristimo ga i živimo kvalitetnije.
Šta te je navelo da poželiš da postaneš fizioterapeut?
Prosto je, ovo je porodična profesija. Moj otac je bio fizioterapeut, moj brat takođe. S obzirom da sam rodom iz Melenaca, a otac je radio u banji Rusanda, još kao mali sam često odlazio u banju da se igram u kinezi sali. Za one koji ne znaju šta je kinezi sala, to je prostor za vežbanje, da, fizioterapeuti vas teraju da vežbate, koja je u melenačkoj banji baš velika. Ima oko 600 kvadrata sa plafonima visokim, nemojte me držati za reč, oko 5 metara. Pamtim i da su tamo bili sto za stoni tenis, koš, mnoštvo spravica, tegovi, bicikli, strunjače po kojima si mogao da skačeš i prevrćeš se do mile volje, čak i mali golovi za fudbal, i, naravno, bazen sa toplom vodom… Sve je to, već tada, ostavilo jak utisak na mene, a i oduvek sam voleo da pomažem ljudima da se osećaju bolje. Puno zanimljivih priča iz svih delova tadašnje Jugoslavije sam čuo u banji, različitih sudbina koje se prepliću upravo u toj kinezi sali gde ljudi vežbaju i trude se da se što pre oporave od povrede koja ih je zadesila. Fizioterapeutski poziv je upravo ono što ti omogućava sve to na jednom mestu.
– Najbolja stvar u mom poslu je mogućnost da nekome promenim život na bolje! Kada kažem promenim život, mislim bukvalno to! –
Kada si i kako počeo da ostvaruješ svoju želju?
Kao klinac sam bio prilično aktivan sportista. Trenirao sam karate, čak sam bio i u kadetskoj reprezentaciji tadašnje SCG, igrao sam fudbal za melenačku Rusandu… Sport je, naravno, gotovo uvek propraćen povredama i često sam i sam bio pacijent u banji. Pošto sam bio skroz odličan đak, koji naravno nije znao šta želi u životu, upisao sam zrenjaninsku gimnaziju ne bi li dobio još koju godinu za razmišljanje. Sada, kad se osvrnem, nekako se celo moje odrastanje vrtelo oko sporta i melenačke banje, pa je najlogičniji izbor zanimanja za mene bio baš fizioterepeut. Taj smer sam upisao 2000. godine na Višoj medicinskoj školi u Zemunu. Školovanje u Beogradu je bilo zabavno iskustvo, a većina predmeta, koje smo izučavali, me je izuzetno interesovala tako da sam sve završio u roku, čak sam diplomirao kao najbolji u klasi, i već 2003. započeo pripravnički staž u mojoj banji Rusanda.
Kako je izgledao tvoj prvi radni dan?
Odrastao sam u Melencima, igrao se na terenima pored banje, znao sam svaki kutak i svi su me poznavali, od portira, preko medicinsih sestara, kolega terapeuta do doktora. Prvog radnog dana je bilo kao da dolazim u svoju drugu kuću, ali ovaj put u radnoj uniformi. Spreman da menjam svet pošto sam upravo završio školu, diplomirao kao najbolji u klasi! Nije to mala stvar!
Uobičajena praksa je da te, i za mene je važila ista, prvog radnog dana pošalju u razgledanje, ideš okolo i gledaš šta, ko i kako radi. Možete onda zamisliti moje razočarenje. Neko ko je bio, već sam rekao, spreman da menja svet dobio zadatak da ćuti, ide za iskusnijim fizioterapeutima i gleda njihov rad.
Naravno, kada završiš školovanje fali ti iskustvo iako “imaš znanje”, ali ne praktično… Prvih 6 meseci skoro ništa značajno ne uradiš već samo šetaš po raznim odeljenjima, menjaju ti pozicije… Sporo i dosadno, ako mene pitate, ali, ipak, više nego potrebno!
Prvi radni dan i susret sa nekadašnjim predsednikom Tomislavom Nikolićem
– Koliko dugo radiš? -. Pogledao sam na sat i odgovorio: – Čitavih tri i po sata. – A njegova replika je bila: – Posle pauze ćeš verovatno pitati kad će penzija. – (smeh)
Moram da ispričam i jednu zanimljivu anegdotu vezanu za taj dan. Negde oko redovne pauze, oko 11h, ja sam se već umorio, da ne kažem smorio, od silnog “rada” i jedva sam je čekao da za promenu nešto uradim. Tada je na rehabilitaciji bio niko drugi do gospodin Tomislav Nikolić. Nisam pratio politiku, niti to sada činim, ali sam znao ko je. Koleginica, inače neko ko me zna od malih nogu, i fudbal sam igrao sa njenom decom, mi je rekla da budem pored nje i da gledam šta radi. Gospodin Nikolić je zadobio nezgodan prelom skočnog zgloba sa posledičnim ograničenjima pokretljivosti istog, nadam se da me neće tužiti zbog otkrivanja medicinske tajne, i u to vreme je bio na rehabilitaciji u banji Rusanda. Kao što rekoh, nekoliko puta, “izgoreo sam od (ne)rada” i vrlo uočljivo iščekivao pauzu tako da sam u šali prokomentarisao kako je jedva čekam, na šta me je gospodin Nikolić pitao: – Koliko dugo radiš? -. Pogledao sam na sat i odgovorio: – Čitavih tri i po sata. – A njegova replika je bila: – Posle pauze ćeš verovatno pitati kad će penzija. – (smeh)
Baš smo se lepo ismejali. Sve u svemu, nije dobro dinamičnoj osobi dati pasivne zadatke. Ume da ubije u pojam čoveka.
A kako sada izgleda?
Danas sam svoj gazda. Pre 3 godine sam otvorio Physio Spa, iz ove perspektive velika greška je što sam ga tako nazvao, jer me ljudi često pitaju zašto mi se firma zove Psiho Spa?! Dozvoli mi digresiju, ispričaću kako sam uopšte došao na ideju da krenem sa sopstvenim biznisom, možda će nekom pomoći na putu ličnog razvoja.
Pre 5 godina sam uvideo da se neću “leba najesti” od državnog posla, a trebalo mi je nekih 10 godina rada da to shvatim. Vrlo sam dinamična osoba, uvek spremna na učenje i usavršavanje u svakom pogledu, pogledaj me sada, pišem blog, nešto što definitivno nisam mogao predvideti pre 15 godina, i takav posao prosto nije bio za mene pošto se tamo stvari jako sporo menjaju, ako se uopšte menjaju, a nažalost i ta promena je retko na bolje. Uzeo sam neplaćeno odsustvo na godinu dana, iako sam znao da nije za mene nisam odmah dao otkaz sa posla, jer, Bože moj, ipak je to neka sigurnost, i uputio se životnu avanturu, da radim na kruzerima, tj. velikim prekookenaskim brodovima. Tada sam već zagazio u 30-e godine života, dobar primer da nikad nije kasno za promenu na bolje, i možda sam predugo čekao i nadao se da će se nešto promeniti na poslu, u državi, politici… Ma, ko zna šta sam čekao, dok nisam rešio da presečem i da odgovornost za svoj život uzmem u svoje ruke.
– Ako se osećate kao u kavezu, odnosno verujete da vaše sposobnosti nisu prepoznate i iskorištene, menjajte okruženje! –
Brzo sam napredovao, već na prvom ugovoru sam dobio unapređenje. Zatim je usledio još jedan ugovor gde sam opet unapređen! Naravoučenije, ako se osećate kao u kavezu, odnosno da vaše sposobnosti nisu prepoznate i iskorištene, menjajte okruženje! Iskustvo je jako oslobađajuće, mada svaka promena nosi sa sobom životne lekcije koje često nisu bezbolne. Iako je period rada na kruzeru bio izuzretno dinamičan, rešio sam da se vratim u Zrenjanin i započnem sopstveni biznis. Zahvalio sam se na ukazanoj prilici kompaniji u kojoj sam radio i rekao da imam druge planove. Vratio sam se na posao u banju Rusandu dok ne pripremim teren za sopstveni posao. Još pre toga sam uvideo da u našem gradu ne postoji ozbiljna wellness ponuda, naročito na polju masaža, a upravo je to moje polje interesovanja. Uvek sam bio pristalica krilatice da je bolje sprečiti nego lečiti, a masaža se fenomenalno uklapa u tu filozofiju, pored zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti. Odlučio sam se za prostor u hotelu Vojvodina i posle dugih pregovora sa hotelskim menadžmentom uspeo da dobijem ugovor. Posledica je bio, već planirani, otkaz u banji. Primetićeš da je ovo drugi put u životu da sam dao otkaz sa sigurnih poslova nakon što sam uvideo da to definitvno nije sredina za mene. Zanimljiva stvar je da sam u međuvremenu dobio poziv iz kompanije za koju sam radio na kruzerima gde su izašli sa još boljom ponudom za unapređenje i mnogo dobrim uslovima koje sam ispregovarao zahvaljujući prikazanom radu. Ponuda je bila da povremeno idem na različite kruzere na nedelju ili dve dana i obučavam osoblje koje radi u spa centrima raznim oblicima masaža, i to onda kada meni odgovora. Prihvatio sam, jer je to bilo upravo ono što sam od njih i tražio. I dan danas to povremeno radim.
Ubrzo je usledio i poziv rvačke reprezentacije Srbije da se pridružim timu u ulozi fizioterepeuta. Neko vreme sam se dvoumio da li da prihvatim pošto sam već pokrenuo sopstveni biznis i povremeno odlazio na kruzere, ali mi je istovremeno prilika zvučala suviše dobro da bih je propustio iako je posao podrazumevao da budem odsutan 25-26 dana mesečno, 6 meseci godišnje, van Zrenjanina, a često i države. Gde god je reprezentacija, tu idem i ja. Rešio sam da prihvatim poziv pošto sam uvideo da biznis ostavljam u sigurnim rukama koleginice Jovane.
Sa reprezentacijom sam bio više od 2 godine, kada sam definitvno rešio da se zahvalim na ukazanom poverenju i da im kažem zbogom, a sve to nakon Olimpijskih igara u Riu de Žaneiru, posle fenomenalnog iskustva. Bio sam deo tima koji je Srbiji doneo prvu zlatnu medalju, osvojio ju je Davor Štefanek. Prosto, bilo je vreme da se kompletno posvetim izgradnji sopstvenog posla, a i privatan život mi je dosta trpeo zbog ličnih ambicija.
Ovo je treći put da sam dao otkaz na poslu, neko vreme dopadljivom dok nisam osetio da me ograničava. Svaki put sam puno naučio, a taj proces ni sada ne staje.
Kada bi birao šta bi rekao, koja je najbolja stvar u tvom poslu?
Mogućnost da nekome promenim život na bolje! Kada kažem promenim život, mislim bukvalno to! Osobi koja je teško povređena, na primer kada izgubi sposobnost da hoda, ali se kreće uz velike bolove, više ništa drugo nije važno osim te jedne stvari, ozdravljenja! Posao fizioterapeuta omogućava upravo to. Na ulazu u VMA piše – “Zdrav čovek ima 1000 želja, bolestan samo jednu!” Pročitajte ovu rečenicu još jednom i razmislite o onome što vam je zapravo važno. Veliki profesionalni izazov u poslednjih nekoliko godina mi je izgradnja novih terapeuta kojima prenosim znanje, pa se može reći da i njima menjam živote. (smeh)
Najveći izazov?
U radu sa ljudima najveći izazov su predrasude i nespremnost na promenu. Znate, svako želi da ga, na primer, ne bole leđa i traži brzo rešenje (lek, injekcija…), a retko ko želi da se ozbiljno posveti rešenju problema. Postulati zdravog života su odavno poznati, ali se lenjost često prepreči na putu uspeha. Od lenjosti nema gore bolesti! Možda je upravo to najveći izazov u mom poslu.
Da li postoji nešto što bi voleo da si znao pre nego što si se odlučio za ovaj profesionalni poziv?
Ne mogu da se žalim na novac koji zarađujem, ali definitvno ima zanimanja koja to omogućavaju na lakši način. Ipak je moj posao fizički, a ja radim 10-ak sati dnevno, jako često subotom i nedeljom, tako da se umaram. Definitivno bih voleo da mi je to neko rekao pre nego što sam se profesionalno usmeravao, možda bih odabrao drugačije… Da me pogrešno ne shvatiš, ne žalim ni za čim, jako volim svoj posao. Proputovao sam svet radeći ga, upoznao neverovatno puno zanimljivih ljudi, stekao prijateljstva za života… Suma sumarum, sve je baš onako kako je trebalo biti i kako jeste.
Ko su poslušniji i bolji pacijenti ili klijenti, muškarci ili žene?
Muškarci su vrlo disciplinovani dok imaju bolni problem, ali žene su definitivno posvaćenije svom zdravlju. To i statistika pokazuje, žene imaju duži životni vek. Muškarci obično zaborave sve čim prestane da ih boli.
Šta misliš o Marijani Kovačević i sličnim praksama?
Igrom slučaja moj kolega sa studija je kratko vreme radio kod nje u ordinaciji. Više se ne bavi fizioterapeutskim poslom, shvatio je da se na drugi način može mnogo lakše zaraditi novac, te se prebacio u sektor menadžmenta. Nekoliko puta je tema naših razgovora bila njen način rada, jer sve nas interesuju čudotvorne metode doktorke, apotekarke, ili koje već zvanje ima. Uvek sam govorio da nije bitno zvanje, već znanje!
Nažalost, nema direktnog odgovora šta tačno radi jer sve što radi čini to iza zatvorenih vrata, bar je to ono što sam čuo od kolege. Godinu dana smo bili i cimeri u studentskom gradu, tako da verujem njegovim rečima, ali je sve ovo u domenu rekla/kazala.
Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim je da je u medicini pravilo da ako otkriješ neku metodu napišeš rad na temu, patentiraš metodu, ili je prodaš farmaceutskim kućama za cifru od koje se vrti u glavi. Obično takvu informaciju podeliš sa svetom, jer znanje koje se ljubomorno čuva za sebe je mrtvo i ne doprinosi razvoju nauke. Sve je dosta obavijeno velom misterije što definitivno nije medicinski pristup, a ja bih mogao dodati da je to neverovatno sebično ponašanje.
Ukoliko postoje validni i opipljivi rezultati, mada to ne mogu sa sigurnošću tvrditi, skidam joj kapu. Jedno je sigurno, ko god joj radi PR, radi fenomenalan posao.
– Bolje sprečiti, nego lečiti! –
Prehabilitacija podrazumeva trening ili vežbe koje sprečavaju povrede ili poboljšavaju fizičke performanse. Pisaću o tome u jednom od narednih tekstova, ali svakako bih voleo da čujem šta zanima vašu publiku. Pozivam vas da komentarišete na blogu i dajete predloge i teme o kojima bi želeli da čitate, a ja ću dati sve od sebe da izađem u susret vašim željama.
Od sledeće nedelje ćeš nas sve savetovati kroz svoj blog na našem portalu i hvala ti na tome. Akcenat će biti na prehabilitaciji?
Jedna od mojih omiljenih krilatica jeste: ”Bolje sprečiti nego lečiti!”
To će u početku i biti tematika mojih pisanija jer je većina vaše publike iz sveta sporta koji je neminovno praćen povredama, pa verujem da će im tema prevencije sportskih povreda biti vrlo zanimljiva. Deo mog posla je rehabilitacija, kao fizioterapeut u sportu moj posao je dosta širi pošto je u sportu od izuzetne važnosti prehabilitacija. Verujem da mnogi nisu čuli za ovaj pojam, pa hajde da malo proširimo tematiku.
Prehabilitacija podrazumeva trening ili vežbe koje sprečavaju povrede ili poboljšavaju fizičke performanse. Pisaću o tome u jednom od narednih tekstova, ali svakako bih voleo da čujem šta zanima vašu publiku. Pozivam vas da komentarišete na blogu i dajete predloge i teme o kojima bi želeli da čitate, a ja ću dati sve od sebe da izađem u susret vašim željama.
Kako ovo objašnjavaš?
Ne znam gde si ovo iskopao, ali baš sam se lepo nasmejao. (smeh)
Posao fizioterapeuta je jako širok, nekada su procedure koje radimo izuzetno prijatne, čitaj – relaks masaža, ali kada postoje određeni zdravstveni problem, ili povrede sa posledičnim ograničenjem pokretljivosti zglobova, tada nikako nismo osobe koje rado posećujete. Često su procedure razgibavanja bolne, ali to je proces kroz koji se mora proći da bi se sve vratilo na pređašnje stanje.
Setite se, bolje sprečiti nego lečiti!
Marko Ćurčić i Physio Spa za 5 godina?
Marko Ćurčić na privatnom planu uskoro postaje otac, tako da sam se sigurno smirio sa višemesečnim odustvovanjem iz Zrenjanina.
Što se tiče poslovnih planova, predstoji mi otvaranje vrlo ozbiljne ambulante za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u narednih godinu dana. Na postojećoj lokaciji za to nemamo mesta, ali smo krenuli da tražimo novu.
Takođe, postoje i ozbiljni planovi za nešto što trenutno ne postoji u gradu. Neću vam otkriti o čemu se radi, još uvek, ali pratite nas redovno i definitivno nećete propustiti.
Ljudi me uvek me mogu naći u Physio Spa (detaljnije pročitajte OVDE) u hotelu Vojvodina u Zrenjaninu, a oni koji me ne poznaju dovoljno na istoj stranici mogu pročitati moj kratak CV i videti neke moje intervjue. (klik OVDE)
