Zakonom o zaštiti potrošača, Srbija je usvojila 2005.goine. Od tada pa do danas, česti su slučajevi da se trgovci često ogluše o taj zakon, a potrošači su nemoćni da se zaštite.
U zemljama Evropske Unije, kao što je Nemačka, potrošačka prava propisana zakonom se itekako poštuju pa se tako, na primer, česo događa da potrošači dobiju obaveštenje ili alternativno rešenje u slučaju kašnjenja voza ili javnog gradskog prevoza, što u Srbiji nije praksa. U našoj zemlji u slučaju žalbe kupac ili inspektor zbog prekršaja sa prodavcem moraju na sud, što dodatno komplikuje proces otštete potrošača jer je pravosuđe prebukirano i sporo, a takvi slučajevi uglavnom završe kao zastareli.
Zbog toga potrošači u našoj zemlji neretko odustaju od žalbe. A kada se pak odluče za reklamaciju, najviše imaju zamerki na obuću, mobilne telefone i belu tehniku. Kada se i utvrdi da je krivac trgovac, isti retko bude kažnjen.
Prema zakonu o potrošačima iz 2005. godine predviđeno je da rok za odgovor trgovca potrošaču na izjavljenu reklamaciju bude osam dana, a rok za rešavanje reklamacije koju je trgovac usvojio ne može biti duži od 15 dana, odnosno 30 dana za tehničku robu i nameštaj, računajući od datuma podnošenja reklamacije.
Često se dešava da uz reklamaciju nekog proizvoda potrošač dobije popravku istog umesto zamenu novim proizvodom, što je protivno ovom zakonu gde se navodi da je popravka moguća samo uz izričitu saglasnost potrošača, a nemogućnost potrošača da dostavi ambalažu robe prodavcu ne može da bude uslov za rešavanje reklamacije niti razlog za odbijanje otklanjanja kvara.
Zbog čestih slučajeva u kojoj se ovakva praksa ponavlja u Ministarstvu trgovine najavljuju novi i bolji Zakon o zaštiti potrošača 2019. godine. Nacionalna organizacija potrošača Srbije traži da se tim aktom tržišnim inspektorima omogući da za prekršaje kazne prodavce na licu mesta. U ministarstvu ovaj predlog nije potvrđen ali je dato obećanje da će se zakon pozabaviti detaljnije vansudskim poravnanjem.
M.Milošević
