14.8 C
Zrenjanin
Tuesday, May 24, 2022
Naslovna Kolumne Možda je samo suva drenovina suvlja od banatskih ravnica

Možda je samo suva drenovina suvlja od banatskih ravnica

Sad kad je jesen na pragu evo i po medijima zvaničnih objava o suši.Višemesečna prolećna i letnja suša desila se i srednjobantskoj ravnici u kojoj je Zrenjanin administrativni centar. Prinosi posejanih kultura u srednjem Bantu su u proseku umanjeni za polovinu. Sasušeno industrijsko bilje i žitarice su jadna slikabanatske ravnice koju ni topli prvojesenji dani ne mogu ulepšati.

Višemesečna suša je uništila živopisne jarke boje njiva i dala im suvoću tonova. Naravno da je moglo biti bolje! To bolje bi bilo, konkretno, uz postojanje sistema za navodnjavanje i održavanje postojećih vodenih staništa. Voda je Banatu prirodno data kroz reke i kanale, kojima se mogu navodnjavati njive.A i kroz podzemne vode kojesu visoko locirane pa bi navodnjavanje iz bunara dobrodošlo. Ni jedna vlast proteklih nekoliko decenija nije brinula za navodnjavanje, a ono je bitan segment poljoprivrede. Nije održavano ni ono malo sistema što postoji, a novi kapaciteti nisu prioriteti.

Reke i kanali su zapušteni umesto da su maksimalno iskorišćeni u sušnim periodima za navodnjavanje, a u poplavama za odvođenje vode. Naplata poreza za navodnjavanje redovno stiže!

„Zbog nedostatka padavina“ je rečenica koja je dominantna u ovoj sadašnjoj problematici, a da nije zbog nedostatka sistema za hidromelioraciju!? Ovo je 21. vek, svi imaju mobilne telefone i računare u kućama, a sa njivase još uvek gleda u nebo!

Traženje od resornog ministarstva da se ovogodišnja suša proglasi za elementarnu nepogodu znači za poljoprivrednike otpisivanje poreza i nadoknade za odvodnjavanje. A znači i nešto drugo, a to je da ni poljoprivrednici ne zahtevaju ulaganja od države u zalivne sisteme, nego traže rešavanje trenutnog problema-suše, (koji jeste veliki) ali u budućnosti će biti još sušnih godina, a zalivni sistemi se koriste i u normalno vlažno-sušnim periodima radi očekivanih stabilnih prinosa, održavanja vlažno suvog zemljišta… Treba ovaj problem rešiti i za budućnost. Nameće se pitanje zašto poljoprivrednici nikad nisu istrajali u svojim zahtevima? Zašto se svako jesenje blokiranje puteva traktorima brzo završi, a poljoprivreda ne dobije nešto? Neće se ni vlast ni opozicija osvrnuti na potrebe poljoprivrede, kao što nisu ni proteklih decenija. A nisu potrebe poljoprivrede rezervisane samo za ljude koji se bave poljoprivredom, to je potreba svih ljudi u državi, to je potreba za hranom.  A ovi u vlasti i opoziciji izgleda da nisu ljudi, kad ne shvataju potrebu za hranom, možda su neki hibridi koji ne konzumiraju hranu.

Suša će se odraziti na povećanje cena, dovesti do poskupljenja i uvoza, a uvek se namesti tako da uvoze samo privilegovani.

Pojedine opozicione političke opcije pišu saopštenja u vidu pitanja, kakve će mere ublažavanja posledica suše preduzeti država da obešteti poljoprivrednike.

Uopšte me ne zanimaju mere ublažavanja suše, zanimaju me melioracione mere koje će država preduzeti za sledeću godinu i sve godine koje dolaze. Takođe me zanima da li će opozicija, budući da i ona kao i vlast živi od narodnog budžeta, preduzeti nešto za budući spas oranica i da sopstvenim primerom opravdaju svoja činovnička nameštenja i pokažu da sposobni da služe državi. Može li opozicija osim ispraznih saopštenja da npr. organizuje radnu akciju i očisti neki od postojećih kanala u Banatu ili sopstvenim sredstvima da plati izgradnju eksploatacionog bunara ili nabavi opremu za navodnjavanjenekoj zadruzi?Do duše svaka opozicija postane vlast pa samo nastavi gde su prethodni stali.Nesklad reči i dela je uvek vidljiv.

Ipak, ovde ima onih koji su išli na radne akcije i golim rukama i osećanjem ljubavi prema svojoj državi i narodu gradili i osavremenjivali državu. Njih kao primer ne treba zaboravljati. Treba učiti i primenjivati ono što je dobro.

Mnogiodbornici, direktori, gradonačelnici, ministri… čiji preci nisu ponikli na banatskim njivama, nemaju osećaj za zemlju, odnos prema oranicama im je stran, ne ulažu, sa svog činovničkog zaposlenja, u poljoprivredu, nego umesto poljoprivrede biraju druge oblasti života  koje se mogu svrstati u luksuz, a ne u svakodnevnu potrebu za život.

Siromaštvo zrenjaninskog okruga je vidljivo, a ovako s presušenim njivama deluje još jadnije. Možda je samo suva drenovina suvlja od banatskih ravnica.

Mr Dejana Pataki

PRATITE NAS

21,449FanovaLajkuj
729PratilacaZaprati
312PratilacaZaprati
Zrenjanin
clear sky
14.8 ° C
14.8 °
14.8 °
68 %
1kmh
0 %
Mon
28 °
Tue
27 °
Wed
20 °
Thu
22 °
Fri
22 °

Popularne vesti

Čvarak fest – Još jedna odlična prilika za politiku?

Dok su građani u velikom broju hrlili ka Mužlji, prigradskom naselju Zrenjanina u potrazi za domaćim specijalitetima, pogotovo sveže ispečenim čvarcima, rakijom, sušenim mesom...

Građanski preokret: Podržavamo političke promene

Građanski preokret, nevladina organizacija iz Zrenjanina održala je sednicu skupštine  17.februara 20222, na kojoj je između ostalog izabrala i novo rukovodstvo. U saopštenju se navodi...

Čenta: Asfaltiranje ulica i stolarija za školu

U okviru programa kompanije NIS - Zajednici zajedno, jedan od projekata na teritoriji Grada Zrenjanina za koji su izdvojena sredstva u 2021. godini realizuje...

Festival Čvaraka i domaće rakije po deseti put za vikend u Mužlji

Jubilarni, deseti po redu, “Festival čvaraka” biće održan u subotu 19. februara na stadionu “Lehela” u Mužlji kraj Zrenjanina. -Želimo da posetiocima predstavimo seoski i...