Seoski klubovi prepušteni sami sebi
ZAR NE?!
Bio sam klinac krajem 80-ih godina, već zaluđen sportom – košarka, fudbal, šah…
Fudbalski klub Proleter je pravio strašnu ekipu, pokazaće se i poslednju veliku. Tata me je vodio na stadion u Karađorđevom parku da gledamo odlične utakmice. Stadion skoro uvek ispunjen, moje dečije srce jos punije… Sećam se utakmice sa Sutjeskom iz Nikšića, gubili su naši na poluvremenu ali se velikim preokretom u nastavku došlo do zlata vredne pobede na putu ka povratku u Prvu saveznu ligu SFRJ.
Harizmatični trener iz SUTJESKE (Toša Manojlović) je uveo u igru igrača iz LAZAREVA(Simanić) i umesto da ga stavi na njegovo mesto u odbrani, poslao ga je u napad. Vratio mu je golom i asistencijom zbog čega je i proglašen igračem utakmice. Lako je bilo Joji da ode u napad kad je nazad sve sam zatvarao fudbaler iz ČESTEREGA (Dubajić) a pomogao mu sa desne strane bek iz BANATSKOG DESPOTOVCA (Srdić). A da, iz istog sela bio je i klinac u napadu (Ivić).. Nekada se vodila briga o deci sa sela. Proleter nije bio običan gradski klub, već klub svih nas, gde god da živimo. Sistem koji je postojao decenijama, koji je povezivao saveze sa klubovima, pomagao seoske sredine koje su rađale najveće zvezde zrenjaninskog sporta danas je nažalost nestao. Seoski sportovi su sada prepušteni sami sebi…
Koga je jos briga za seoski sport, zar ne?
Sve je spalo na čist entuzijazam ljudi koji se svakodnevno bore sa vetrenjačama, a gde im pritom ti isti savezi (umesto da pomognu), podmeću klipove u točkove i još ih više guraju u ponor, najčešće zbog sitnih ličnih interesa pojedinaca. Previsoke kotizacije, takse i razna pravila pri registracijama igrača (pored problema sa ekonomskim migracijama ljudi prema gradu), doveli su do toga da, na primer, Košarkaški klub Zadrugar iz Lazareva bude poslednji seoski klub iz opštine Zrenjanin čiji se seniorski tim redovno takmiči u nekoj od liga KS Vojvodine.
Tužno, zar ne?
Zamislite kako se otuđeno osećaju “seljaci” kada vide da gradski turnir u basketu otvaraju zamenik gradonačelnika, ministar u vladi Srbije i predsednik KS Vojvodine, a za lazarevački, “seoski”, niko ni ne zna?! Mislite li da je to greška organizatora zbog, recimo, neobaveštenosti o postojanju turnira ili možda potpuna indolencija i nemar jer se nema u vidu da se U LAZAREVU NEPREKIDNO PREKO 35 GODINA ODRŽAVA TURNIR U BASKETU!!!
Koga je još briga za seoski sport…
Ono što je bitno jeste da li će na tablama na ulazu u selo pisati imena iz vremena sada već uveliko propalog carstva (valjda bi onda na ulazu u Beograd trebalo da stoji Singidunum?!!), a ne da Lazarevo ni dan danas nema sportsku dvoranu gde bi klubovi mogli napokon da imaju normalne uslove za rad i gde bi se deca pronašla u nekom od sportova.
