Prošao je šok od jučerašnje oluje pa mogu da napišem koju reč o njoj.
Pre svega valja reći da se klima opasno menja i uveren sam da ćemo vrlo brzo morati da menjamo kompletne navike zbog toga.
Ne znam kako je juče bilo u drugim krajevima Banata (kažu u stranim medijima da je u Temišvaru bilo 7 mrtvih i više desetina ozbiljno povređenih), ali ovde u Perlezu i Zrenjaninu je napravljena prilična šteta.
Gde god se okrenem leže oborena stabla, delovi krovova, srča, granje, đubre.
Ja na imanju imam dva odvojena objekta i dva dvorišta odvojena zidom. Na novom objektu vetar je sa Severne strane iz građe iščupao tablu lima (koja je široka 1.2m i dugačka 5m), urolao je kao tepih i bacio sa strane.
Sa južne strane je iščupao još jednu tablu, ali samo po sredini krova, krajevi su ostali pričvršćeni pa je samo naborao taj lim.
Na starom objektu (krov je “pretrešen” promenjena konstrukcija i obezbeđene su stranice “isknama” prošle godine) oluja je poskidala crepove sa svih strana i bacala ih desetak metara oko kuće.
Metalni stub na kojem se nalazi wi fi prijemnik je takođe oboren.
Orah star dvadesetak godina u starom delu imanja oluja je slomila praktično prvim udarom, a isto tako su prošle jedno stablo jabuke i jedno stablo šljive u novom delu.
Oluja je bukvalno počela svom silinom u roku od dve sekunde. Jedino upozorenje koje sam imao je bio doslovno rečeno “mrak” koji se navlačio od Dunava ka meni. Stajao sam na kućnom pragu i kao svaki pravi milenijalski debil snimao kako se približava oluja, da bi me udar vetra bukvalno gurnuo u kuću, u roku od dve sekunde sve po kući je letelo, udar vetra je skinuo slike i ogledalo od kovanog gvožđa sa zida, podigao posteljinu, uneo tonu đubreta koju je nosio sa sobom. Tri puta sam morao da “legnem” na vrata da bih uspeo da ih zadržim dovoljno dugo da ih zaključam. Kad kažem “legnem” hoću da kažem da sam ja strvina od 120 + kg žive vage koja nije mogla da se izbori u cugu sa vetrom u tom prvom naletu.
Kad sam sve zamandalio u novoj kući, prešao sam u drugi deo imanja, da budem sa svojim psima, u staru kuću koja nije bila toliko izložena udaru jer stoji iza zida okrenuta ka istoku, odnosno zapadni vetar je udarao direktno u betonski zid, pa je tu bilo daleko bezbednije.
Gledao sam kako se drugi orah (isto star 20ak godina), grčevito drži za zemlju tokom oluje, čuvala ga je samo činjenica da orah ima ogroman koren pod zemljom, koja se ljuljala sa njim. Do sad u životu nisam video tako nešto, snažno drvo, obima bar pola metra, visoko desetak kako njiše zemlju svojim korenom. Stajao sam na vratima i gledao dok je crep padao oko mene, bio sam svestan da ako vetar iščupa taj orah on sigurno pada na ogradu i lomi je.
Na svu sreću to se nije dogodilo.
Kiša nije padala u klasičnom smislu, imao sam osećaj kao da je voda svuda, ali kiša ne pada.
Telefonski kabal je iščupan sa stuba, kod komšije je oluja iščupala tri stabla, a jedan ogroman jablan je bukvalno naslonila na njihovu kuću. Krov sa svinjca i kokošinjca je odleteo na njivu iza njihovog imanja bar 30 metara dalje.
Od jutros se svud po selu čuju motorne testere, krči se haos posle oluje.
Ja za svoje 42 godine života nisam video ovakvu oluju, pogotovo ne u Srbiji, dobra stvar kod nas je što kuće zidamo od čvrstih materijala, jer da ih pravimo kao što se grade u Americi od lakih materijala, siguran sam da bi šteta bila ogromna, jer se oluja koju sam snimio juče ni po čemu nije razlikovala od uragana Irma na Floridi pre neki dan.
Starosedeoci kažu da je potpuno jasno da se menja kilma u Banatu, da polako kontitentalno rastinje koje je ranije sađeno i uspevalo ne može da izdrži ovu klimu i odumire, a da tropsko bilje sve lakše uspeva i podnosi vremenske prilike.
Tome u prilog ide i suša koja je urnisala kukuruz ove godine. Tom kukuruzu ni zalivanje ni navodnjavanje nije moglo da pomogne jer je izloženost prejakom suncu uništavala sve, bilo da ga suvog peče ili navodnjenog kuva.
Napisao sam na početku, nikakvog upozorenja nije bilo, prijatelji iz zapadnih delova zemlje su javljali prijateljima na istoku da se spreme za haos, ali sistemskog upozorenja nije bilo, sa aplikacije mi je stiglo samo obaveštenje da će biti “pljuskovi”, čak nije pisalo “jaki pljuskovi”
Ne smem da zamislim šta bi bilo da me je oluja zadesila u polju.
Mogao bih do sudnjeg dana da razlažem sve propuste ovog što se lažno naziva državom, ali sve što imam da poručim državi, premijerki koja se juče švrćkala po paradi dok je pola države bivalo urnisano vremenoskom nepogodom, te svim ministrima ekologije i poljoprivrede od 90ih na ovamo je da se najedu govana.
Na kraju, osećam se kao izduvan balon, pustio me je adrenalin koji je pičio dok je trajala oluja, nije do novca, već sam prazan što moram ispočetka da radim stvari koje sam tek završio, ali sam naučio važnu lekciju i shvatio šta je sve nužno da uradim na imanju da me ovakve i slične oluje sledeći put ne bi zatekle nespremnog.
Milan Kamponeski
