Folklor umetnica
Jedna od najlepših definicija umetnosti je ona koju je izgovorio Henri Kisindžer, američki diplomata, dobitnik Nobelove nagrade za mir: – Umetnost je čovekov izraz uživanja u radu. – Ivana Graor uživa u stvaranju.
Ko je i šta radi Ivana?
Diplomirani ekonomista i ranije igrač, a sada koreograf folklornih predstava. U folkloru sam više od 18 godina, a oko 13 vodim grupe. Vrlo sam rano, sa nepunih 14, počela ovo da radim. Trenutno rukovodim ansamblima KUD Kolo iz Melenaca i KUD Mladost iz Elemira, društvima duge i bogate tradicije. U Melencima po nekim istorijskim podacima ono postoji oko 130 godina. Učim malu i malo veću decu, ne samo narodnoj igri, običajima i tradiciji, i učim od njih. 🙂
– Poslednjih 15 minuta svake probe sa najmlađima je rezervisano za igru, i gledam da se ne ponavljaju. Tako smo jednom igrali Drvene Marije, a devojčica koja je bila izabrana da vraća one koji se pomeraju imala je strožiji kriterijum: “Dišeš! Nazad!” – 🙂
Da li uspešan koreograf obavezno mora biti i dobar igrač?
Ne, ne mora da bude tako. Naravno da je poželjno biti dobar demonstrator, ali ne i nužno. Ne znači da ako je neko bio najbolji igrač da će biti i dobar trener ili obrnuto. Najbitniji je pristup. Koreograf je neko ko je tradicionalno pismen, poseduje znanje, dobar je učitelj, pedagog, kreativan, poznaje igre i na verodostojan način ih predstavlja.
Zašto ne trener i trening već uvek proba?
Zato što mi prilikom svakog okupljanja probamo koreografiju ili nastup. Kako ja nisam trener, tako ni ne mogu naša viđanja u sali da nazovem treningom. 🙂 Za nas je to igra, rekreacija ili hobi, pa i gluma. Što opet, naravno, ne znači da nije i te kako poželjna, dobra i korisna sportska aktivnost sa velikim brojem prednosti.
– Kažem im da folklor nije samo igra, da su od tog dana umetnici. Da smo tu da na najlepši način kroz igru i pesmu negujemo narodnu tradiciju i čuvamo integritet našeg naroda, da se družimo, veselimo i putujemo, lepo i drugačije oblačimo i uvek se smejemo. –
Koliko se dece danas opredeljuje za folklor?
I dalje su tu, dolaze i biraju folklor. Nažalost ne kao pre 10, 20 ili 30 godina ali nećemo prestati da se borimo da to promenimo, bez obzira na sve manje mogućnosti zbog limitiranih budžeta. Uglavnom se upisuju nakon odgledanih predstava i nagomilanih lepih prvih utisaka. Igra, muzika, prelepe nošnje, osmeh i razdraganost su nešto što nam niko ne može oduzeti.
Šta im kažeš na prvoj probi, šta je folklor?
Kažem im da folklor nije samo igra, da su od tog dana umetnici. Da smo tu da na najlepši način kroz igru i pesmu negujemo narodnu tradiciju i čuvamo integritet našeg naroda, da se družimo, veselimo i putujemo, lepo i drugačije oblačimo i uvek se smejemo. Mi smo folkloraši i time se dičimo. 🙂
Kolika je prednost folklora u odnosu na sportove sa rezultatskim pritiskom?
I kod nas postoje festivalska takmičenja i određeni način bodovanja i rangiranja, ali ni izbliza tako često kao u sportovima. Naravno, neko je talentovaniji i bolji igrač, ali je rivalitet daleko od onih fudbalskih, košarkaških i ostalih sličnih.
Koji su to još benefiti redovnog igranja u kolu?
Igrajući definitivno najviše mogu da dobiju deca, što ne isključuje velike benefite koje mogu imati i odrasli. Aktivni su svi mišići, ne samo nožni, dečaci i devojčice razvijaju motoriku i koordinaciju, koncentraciju, centar za ravnotežu, na svakoj probi se kreće od pravilnog držanja kičme, stopala, nogu, pa je tako folklor možda i najbolja osnova za kasnije bavljenje bilo kojim drugim sportom. Pored ovih fizičkih aspekata, značajni su i muzika koja luči hormon sreće, socijalizacija, učenje ponašanja u grupi i društvu i neprestana kulturna edukacija.
Da li je neko imao ideju ili već postoji određeni vid saradnje sa drugim klubovima zbog svih stvari koje si navela?
Da, postoji. Sarađivala sam nekoliko meseci sa rukometnim klubom Proleter i radila sa decom na poboljšanju motorike i koordinacije pokreta. Na kraju krajeva svi mi koji radimo sa najmlađima imamo isti cilj i ovakvi vidovi saradnje su odlična stvar.
– Svašta se događalo na probama i zvaničnim nastupima, ali posebno pamtim jedan događaj. Postoji i snimak na internetu. Dan pred put u Španiju zatvaramo Dane piva na bini ispred zgrade gradske opštine i nakon samo nekoliko minuta muški deo sastava propada kroz binu. Srećom, niko se nije povredio. Zamolili smo publiku da se pomeri malo unazad i završili nastup ispred scene. –
Koliko je skuplje ili jeftinije igrati folklor a ne fudbal, košarku, rukomet…?
Ne mogu direktno da odgovorim jer nisam do kraja upoznata sa situacijom u ostalim sportovima. Članarina u našem društvu u Melencima je 600 dinara, a u Elemiru 800. Zahvaljujući prijateljima koji nam povremeno uplaćuju određena sredstva i pomažu nam na ovaj ali i druge načine roditelji ne plaćaju nošnje koje mogu da budu veoma skupe. Na isti način gledamo da finansiramo i putovanja i turneje na koje idemo, ali se desi da je ponekad potrebno i da roditelji sami podele troškove puta i smeštaja za svoje dete. Iskoristiću priliku da se još jednom zahvalim svima koji nam pružaju podršku i pomoć.
Upoznata si sa narodnim igrama mnogih zemalja, da li neke posebno simpatišeš?
Svi nacionalni folklori su lepi na svoj način i teško ih je upoređivati. Bugarski i makedonski su verovatno najatraktivniji zbog brzog tempa i oni su po stilu najsličniji nama, pa sam možda malo više naklonjenija, ali zanimljivi su i mađarski, poljski i češki kod kojih se više igra u parovima.
Naš folklor u Kanadi na utakmici NBA lige?
Sigurno najgledaniji tv termin u kom se ikad pojavio. 🙂 Sjajna promocija.
Vozić ili kolo na svadbi?
Definitivno kolo. 🙂
– Mi smo folkloraši i time se dičimo! –
Izvor- vratasporta.rs
