Stonoteniser, šampion Srbije
Ljudi širom sveta igraju stoni tenis zbog fizičke vežbe, rekreacije i sjajnih mentalnih prednosti. U Silicijumskoj dolini, recimo, postoji izreka da se onaj ko u kancelariji nema stoni tenis u stvari ni ne bavi informacionim tehnologijama. Ovaj sport je po brojnosti onih koji ga igraju u svetu odmah iza fudbala i za njega važi slogan – bilo ko, bilo kad i bilo gde. Ne verujem da postoji Zrenjaninac koji nije držao reket bar jednom u životu, a jedan je verovatno najbolji, ne samo u našem gradu. Ilija Majstorović, šampion Srbije.
Sa kim si, kada i gde prvi put zaigrao stoni tenis?
Stoni tenis sam upoznao u komšiluku sa nepune 4 godine. Roditelji i starija deca su igrali dok sam ja čekao kraj dana da bih došao na red i odigrao bar nekoliko minuta. Počeo sam da treniram, pamtim tačan datum, 27. marta 2000. godine u STK Stenes, u prostorijamaSportskog centra Partizan na autobuskoj stanici zahvaljujući starijem bratu koji je u to vreme već trenirao.
– Hvala sportu na fenomenalnim uspomenama, pobedama i poznanstvima! –
Kako je izgledao tvoj stonoteniski put od tada do danas?
Izuzetno je dug, putujem više od 18 godina. Bilo je bukvalno svega, ali uvek bih izdvojio one najlepše stvari koje sport donosi, a to su pobede i poznanstva. Zahvaljujući odličnim rezultatima koje sam ostvarivao opisao bih ga kao fenomenalnog.
Prvi si stonoteniski reprezentativac Srbije iz Zrenjanina.
Velika je čast i privilegija biti jedini seniorski stonoteniski reprezentativac, znajući da je u svojoj istoriji Zrenjanin imao vrhunske stonotenisere koji su i u nekadašnjoj Jugoslaviji bili izuzetno cenjeni i priznati kao vrhunski igrači.
Iako si imao mnogo mogućnosti birao si Zrenjanin i za sada si ovde. Šta za tebe predstavlja naš grad?
Zrenjanin je grad koji mi je mnogo toga dao i koji je uvek bio uz našu igru. Iako sam imao mnogo ponuda iz inostranstva prethodnih godina, uvek sam odlučivao da ostanem kod kuće jer sam smatrao da sam mlad za odlazak iz Srbije i da Banat i grad Zrenjanin mogu da mi pruže sve uslove za napredak u sportskoj karijeri.
– Uslovi koje imamo u STK Banat su najbolji u Srbiji. –
Kakvi su uslovi u kojima trenutno treniraju višestruki šampioni države, Marko Petrov, Đorđe Borčić, Nikola Strugarević, Aleksa Adamović i Ilija Majstorović?
Odlični. Uslovi koje imamo u STK Banat su najbolji koje jedan klub ima u Srbiji. Zahvaljujući gradu imamo klupsku salu 24h na raspolaganju kao i hale Medison i Kristalnu dvoranu za odigravanje utakmica. Sa nama rade dva vrhunska trenera i fizioterapetuski tim koji nas prati svakodnevno. Sve je na vrhunskom nivou.
STK Banat i stoni tenis polako postaju zrenjaninski brend, ako već i nisu, ali koliko je stoni tenis generalno skrajnut u Srbiji i vidiš li način da se to popravi u narednim godinama? Može li se naš gradski recept primeniti šire?
Kod nas je na najvišoj lestvici zahvaljujući uspesima koje ostvarujemo. U ostalim gradovima i mestima stoni tenis nije ni blizu tog nivoa jer klubovima nedostaju rezultati ali i ljudi koji će pomoći da klub ispliva, pa i sa medijske strane. Okolnosti otežava i to što je stručni kadar sve slabiji, pa sport iz godine u godinu stagnira ili možda čak i nazaduje. Srpskom stonom tenisu nedostaje manji planetarni uspeh koji bi bio iskra novog talasa.
Porediti srpski stoni tenis sa kineskim je možda iluzorno, ali kakav je u odnosu na švedski ili nemački koji važe za najbolji u Evropi?
Miljama je daleko od vrhunskog stonog tenisa u Evropi i svetu. Razlog su pre svega ulaganja u sport, pomenuta stručnost trenera i minimalna posvećenost celog državnog sistema stonom tenisu. Iluzorno je porediti nas i sa Nemačkom. Nemačka je prvak Evrope i druga na svetu. Tamo je stoni tenis u samom vrhu sportova, tik uz fudbal, dok kod nas uopšte nema, malo se ponavljam ali moram, stonoteniskih rezultata koji bi doprineli popularnosti kod naroda i privukli sponzora koji bi svojim ulaganjem pomogli mladima da stasaju u igrače. Tek onda bi mogli da razmišljamo o pariranju najboljim evropskim i svetskim stonoteniserima.
Bio si i u Kini i imao priliku da treniraš sa najboljima pa nam molim te dočaraj kako izbliza izgleda stoni tenis u državi u kojoj ima više od 300.000.000 registrovanih igrača?
Kina je stoni tenis. Informacija da imaju 300 milona registrovanih stonotenisera je zastrašujuća znajući da jedna Amerika ima oko 320 miliona stanovnika. U Kini je sve podređeno ljudima koji su u ovom sportu. Postoji televizijski kanal na kojem se 24h dnevno prikazuje stoni tenis zahvaljujući čemu su njihovi stonoteniseri najpopularniji, ne samo sportisti već i stanovnici u zemlji koja ima preko milijardu stanovnika.
Koliko njih si uspeo da dobiješ?
Nemam mnogo susreta i iskustava sa kineskim igračima. Mogu samo reći i priznati da je razlika između njihovih potencijalnih reprezentativaca i mene ogromna. Naravno, oni koji su na nekom nižem nivou nisu merodavni za ocenu mog kvaliteta, a malopre smo pomenuli ogromnu cifru onih koji se u Kini bave ovim sportom.
– Najbolji kineski igrači zarađuju preko 40 miliona dolara godišnje! –
Da li od stonog tenisa i gde može da se živi?
Najbolji kineski igrači zarađuju preko 40 miliona dolara godišnje, što je za nas totalno neshvatljivo, jer stoni tenis u Srbiji ne donosi nikakav profit i teško je obezbediti životnu egzistenciju čak i ukoliko ste reprezentativac. S druge strane vrhunski igrači u Evropi imaju i po nekoliko miliona evra godišnje. Cifra je fenomenalna, ali je u pitanju samo nekoliko najboljih. Oni srednjeg ranga primaju solidne uplate, ali to nije ni približno platama fudbalera i košarkaša, na primer. Stoni tenis se u Srbiji igra, pre svega, iz ljubavi, uz minimalna novčana sredstva. Većina naših stonotenisera se po završetku karijera pronalazi u ulogama trenera, sparing partnera ili sreću traži u drugim sferama života.
Tvrde da je ovo najbolja sportska igra za mozak i da je stoni tenis zapravo brzi šah? Da li su ljudi svesni koliko je taktika, pored fizičke pripreme, bitan deo i ovog sporta?
Mnogi moji prijatelji ne mogu da veruju da treniram nekoliko sati dnevno, da imam kondicionog trenera i da polovinu dana posvećujem stonom tenisu. Velika je razlika između profesionalnog i rekreativnog stonog tenisa, pa ogromna većina nema realnu sliku o tome koliko je napora, rada i truda potrebno za uspeh. Fizička priprema je danas najvažniji deo. Kineski igrači i neki najbolji igrači Evrope se ponekad, primera radi, pripremaju sa nacionalnim armijama i fizičkoj spremi posvećuju 5 sati dnevnog rada. Verujem da je ovo sasvim jasan pokazatelj da je u ovom trenutku ovo jedan od najzahtevnijih sportova. Brzina kojom se odvija poen se meri u mili sekundama i često je jako teško preko televizije shvatiti bilo kakvu promenu koja se odigra u poenu. To je delić sekunde!
U SSSR-u je tenis bio zabranjen između 1930. i 1950. godine zbog “štetnog uticaja na vid”. Da li i ti nosiš naočare? 🙂
Ovo je najbrži sport na svetu, sa najmanjom lopticom na svetu. Gledaoci u X situacija ne vide lopticu i ne prepoznaju rotaciju, ali svi mi koji smo u materiji to lakše vidimo. U poslednjih nekoliko godina sam upoznao nekoliko primera, dečake i devojčice koji su imali problem sa vidom i kojima je kao jedan segment lečenja doktor preporučio baš ovu igru upravo zbog brzine, loptice, sveukupnih okolnosti koji mogu biti veoma korisni. Lično, nemam problem sa vidom i ne nosim naočare, ali naravno da ima onih koji se bave stonim tenisom i nose naocare. 🙂
Sećamo se “upada navijača” na finalni meč, u našem gradu, pre nekoliko godina. Da li si igrao na užarenijem terenu od zrenjaninskog? 🙂
Zrenjaninska publika je najbolja stonoteniska publika u Srbiji. Jedan sam od većine onih koji voli podršku sa tribina i kojeg publika gura napred u velikim mečevima, tako da obožavam da nastupam u Zrenjaninu. Imao sam i nekoliko vrlo “teških” gostujućih terena, kako sa klubom, tako i sa reprezentacijom, ali kada bih morao da izdvojim bila bi to Albanija. U Tirani smo igrali finale prvenstva Balkana samo jedan dan posle čuvenih nemilih scena sa dronom u Beogradu, na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije. Rekao sam, volim napetu i navijačku atmosferu i za mene je uvek motiv više, a uspeli smo i da pobedimo. Tada sam kao kapiten imao tu čast da podignem pehar i to mi je jedna od najdražih sportskih uspomena. Obožavam da nastupam pred punom halom, pa biram i onu punu publike koja navija za protvnika, pre nego praznu halu i pozorišnu atmosferu.
Zrenjaninci, imamo šampiona. Hajde da iduće godine zajedno odbranimo ovu titulu!
Izvor – vratasporta.rs
