Rukometašica italijanske Ariosto Palamano Ferare
Ferrara. Kako je zvučalo na prvo slušanje?
Nepoznato… Neobično, pa i elegantno. Zagolicalo je maštu. Naravno, odmah sam koristila Google i čitala mnogo o gradu. Na prvi pogled sam se zaljubila u ono što sam videla i jedva čekala da sve vidim i uživo.
– Imam velike planove. Kliše je, ali stvarno želim da idem korak po korak i čvrsto stojim na zemlji. Najbitnije mi je da iz treninga u trening napredujem i postajem bolja, kompletniji čovek i igrač. Daću sve od sebe, a dokle ću stići vreme će pokazati. –
Kako si postala stanovnik Ferare?
Do prošle godine sam bila član Jagodine. Tamo sam provela sjajan period, vreme ukrašeno titulom prvaka Srbije. Uz jak trening, kvalitetne saigračice i dobrog trenera, Igora Šulovića, vidno sam napredovala. Nakon lepe sezone, čovek koji vodi računa o mojoj karijeri mi je predložio da promenim sredinu i oprobam se u Italiji. Posle razgovora sa porodicom koja mi je uvek najveća podrška, odlučila sam da prihvatim ponudu i novi izazov. Iz ove perspektive sam, nekoliko meseci kasnije, apsolutno sigurna da sam donela pravu odluku.
Italijani i rukomet?
Nije to odnos, čak ni blizu, kao prema fudbalu, odbojci ili košarci, ali vole sport, sportska su nacija. Rukomet nije na najvišem nivou, ali je stanje sasvim korektno. Sama liga je organizovana, klubovi takođe, a igrači zadovoljni. Italijani vole i čuvaju svoje lokalne timove. Kao i svi, obožavaju da pobeđuju i nadam se da ćemo im tim i ja doneti još jedan razlog za sreću i ponos.
Kako je organizovan klub, kakve su ambicije i koja je tvoja uloga u timu?
Vrlo sam zadovoljna zatečenim uslovima, treniramo prilično kvalitetno. Uprava kluba ulaže sve napore da ni u čemu ne oskudevamo, trener je iskusan domaći stručnjak i uspeli smo relativno brzo da stvorimo jak kolektiv. Nema velikog rezultatskog pritiska i osnovna želja je da prikazujemo dobar rukomet i napredujemo iz meča u meč. Igrali smo do sada desetak prijateljskih utakmica i na svim sam imala zapaženu ulogu. Saigračice mi veruju, u igri se dosta oslanjaju na mene, a trener me koristi na mestima desnog beka i krila. Publika je isto tako prepoznala određeni kvalitet, kao i želju i borbu, i pridobila sam simpatije. Odlično sam krenula i nadam se da ću ići samo uzlaznom linijom, da ono najbolje tek sledi.
Kakve su komšije Italijani?
Još uvek ih ne poznajem dovoljno. Engleski jezik se ovde slabije govori i za sada nemam mnogo kontakta sa lokalnim stanovništvom. Dane uglavnom provodim sa saigračicama. Družimo se, upoznajemo i obilazimo kutke Ferare.
Zašto za Feraru kažu da je jedna od najbolje čuvanih tajni Italije?
Nije Rim, Milano ili Firenca, da ne nabrajam sve ostale šire poznate turističke destinacije Italije, ali je skoro jednako predivno. Možda čak bajkovitije. 🙂 Ferara ima oko sto hiljada stanovnika, univerzitetski centar je, mlad i živ grad. Karnevali i festivali se smenjuju tokom godine, slatke poslastičarnice i cvećare su na svakom koraku, parkovi, otvoreni bioskop… Glavno prevozno sredstvo je bicikl, svi ga voze, i stari i mladi, po procentu stanovništva koji ga svakodnevno koristi su u samom vrhu Evrope. Prelepo.
Voziš li i ti bicikl?
Dobila sam bicikl čim sam došla. 🙂 Nama je možda malo za ne poverovati, ali ovde ljudi svuda idu biciklom. Svakodnevno idem na treninge, ujutru i uveče, a kad sam slobodna obilazim, razgledam i istražujem grad. Lako je obići i videti svaki ćošak, biciklističke staze su odvojene i uživanje je biciklirati.
Da li je italijanska kuhinja najbolja na svetu?
Hej, nikako. 🙂 Daleko je to od naše. Volim da isprobam nove stvari i nisam se libila sve da probam, i nisam oduševljena. Za moj ukus je njihova kuhinja čudnovata.
A jezik najlepši?
Obožavam ga. Nije težak i učim ga vredno. Već posle nekoliko nedelja mogu dosta toga da razumem. Planiram da krenem i na kurs, već u drugoj polovini septembra… Melodičan je i predopadljiv.
Koji je to tamošnji grad koji ćeš prvo obići čim uhvatiš malo više slobodnog vremena?
Milano, definitivno. Najviše zbog mode. Jedva čekam! Nadam se da ću kasnije i sve ostale. Želim da iskoristim pruženu šansu i upoznam Italiju.
Gde vidiš sebe za nekoliko godina?
Imam velike planove. Kliše je, ali stvarno želim da idem korak po korak i čvrsto stojim na zemlji. Najbitnije mi je da iz treninga u trening napredujem i postajem bolja, kompletniji čovek i igrač. Daću sve od sebe, a dokle ću stići vreme će pokazati.
Kad dolaziš kući?
Stižem za Novu godinu. Drugi put na duže u aprilu ili maju, u zavisnosti od obaveza u klubu.
– Zrenjanine, vidimo se vrlo brzo. – 😉
Izvor- vratasporta.rs
