Jedan od osnivača Ultimate FIghting Championship-a (UFC)
Datum i mesto rođenja: 01. oktobar 1913. godine, Bolem de Para, Brazil
Datum smrti: 29. januar 2009. godine, Petropolis, Rio de Žaneiro, Brazil
Rangiranje: 10. stepen, crveni pojas u brazilskoj džiu džici, osnivač (grand master)
Porodica Gracie se zbog finansijskih problema preselila u Rio gde su deca živela sa rođacima pa je tako i Helio živeo kod tetke. Ubrzo se zaposlio u veslačkom klubu i uselio u prostorije kluba. Zbog velikog smisla za humor i statusa šaljivdžije dobio je nadimak Veverica.
Sa 14 godina se seli kod starije braće Karlosa i Džordža koji su već tada podučavali džiu džicu. Po preporuci lekara, Helio je narednih par godina mogao samo da posmatra kako se drugi bave sportom ali nikako i da i sam bude aktivan u, konkretno, džiu džici zbog ranije zadobijene povrede glave. Tako je bilo sve do njegove 16. godine.
Tog dana Karlos je bio odsutan a Helio bio sam u prostorijama za trening kada su se pojavili učenici. Obzirom da se Karlos zadržao, Helio je iskoristio priliku da održi trening, koristeći sve što je upamtio posmatrajući svog brata u podučavanju i radu. Karlos se pojavio i izvinio učenicima zbog kašnjenja, na šta su mu odgovorili da su zaista uživali učeći od Helia, kao i da bi voleli da nastave da uče od njega.
Kako se mnogo više aktivnije bavio džiu džicom, shvatio je da većina tehnika koje je Karlospodučavao nije prilagođena njegovoj konstituciji i zdravlju. Počeo je da ih modifikuje i pronalazi načine da ih koristi. Koristeći tačnost i okretnost vremenom se, nadomeštajući snagu i brzinu, njegov stil borbe sve više svodio na parter. Efikasnost i primenljivost svog novonastalog sistema i stila borbe Helio je otvoreno demonstrirao izazivajući na borbu sve priznate borce u Brazilu.
Profesionalna karijera
Svoj prvi profesionalni meč je imao sa 18 godina protiv boksera Antonia Portugala. Borba se održala 16. januara 1932. godine na događaju “Boks protiv džiu džice”, a glavna borba večeri je bila Geo Omori (džudoka) – Tavares Krespo. Helio je, kao i Omori, odneo brzu pobedu završnicom polugom na ruci.
Druga profesionalna borba je usledila na reviji džiu džice protiv 7 kilograma težeg Takaši Namikija. Japanac je važio za favorita i zaista je dominirao tokom više rundi borbe ali nije uspeo da završi mladog Helia i borba se završila nerešenim ishodom.
Iste godine se suočio sa profesionalnim rvačem Fredom Ebertom, a po mnogima je to bio preveliki izazov, čak i opasan po zdravlje i život. Razlika u težini je bila 29 kilograma u korist Eberta, a meč nije imao ograničeno trajanje. Odvijao se po grappling pravilima (bez udaraca i samo se završnica računala kao pobeda), a trajao je oko dva časa kada je zaustavljen od strane policije zbog propusta u organizaciji. Vodio se kao nerešen.
1934. godine Helio se bori protiv borca po imenu Mijaki, tada predstavljenog kao majstora džudoa, međutim, kasnije neki autori navode da je bio profesionalni rvač (catch wrestling). Postoje mnoge kontraverze oko ovog duela i to u vezi Mijakieve kilaže, identiteta i godina, ali kako god, Helio je nakon dvadeset minuta provedenih u gardu, prešao u “mount” poziciju i plasirao gušenje pomoću kimona. Japanac nije predao već je nakon prekida svesti sudija prekinuo meč i proglasio Helia za pobednika.
Zanimljiva je i borba sa bivšim učiteljom braće Gracie, Orlando Ameriko Dudu da Silvom. Dudu je nešto ranije, 1935. godine, pobedio Heliovog brata Džordža Graciea u rvanju (catch wrestling). Dudu je imao ogromnu prednost od 20 kilograma težine, mnogo više iskustva a meč je održan pod vale tudo pravilima (slobodna borba), a trajanje je bilo limitirano na dvadeset minuta. Borci su u početku razmenjivali udarce, a ubrzo je Dudu srušio Helia i zadavao mu jake udarce u parteru dok je ovaj bio u gardu. Nakon iscrpljujuće borbe, Helio, iako slomljenog nosa i već obilnog krvarenja, počinje da udarcima iz partera zadaje problem Duduu čija je snaga već bila na izmaku. Sudija ih usled pasivnosti podiže na noge gde Helio zadaje dva bočna udarca nogom a iscrpljeni protivnik ubrzo predaje meč.
Prvi Ultimate Fighter, “čovek 1997. godine”, nosilac ordena časti i jedan od osnivača UFC-a.
Najpoznatije borbe
Helio Gracie – Masahiko Kimura
Meč je održan po Heliovim džiu džicu pravilima, tri runde po 10 minuta u kimonu, a sudija je bio Euzebio de Keiroš Filjo. Merenje nije održano, ali po proceni svedoka, Kimura je bio sigurno 10 do 15 kilograma teži, sa zaista zapanjujućom konstitucijom. Borbi je prisustvovalno 20.000 ljudi na Marakana stadionu, u prisustvu predsednika Brazila, Getuljo Vargasa i vicepredsednika Žoao Kafe Filja.
Borba protiv Kimure verovatno nije bila najteža ali je svakako bila najpoznatija. Kimura je bio poznati “turnir” džudoka i profesionalni rvač koji je tada imao tim profesionalnih boraca. Helio ga je 1951. izazvao, međutim, uslov za borbu je bio da radi meč protiv nekog niže rangiranog borca iz Kimurinog tima. Jukio Kato je sa Heliom odradio meč 06. septembra 1951. godine, a rezultat je bio nerešen. Kato je odmah zatražio revanš koji se održao 29. septembra gde Helioodnosi pobedu gušenjem. Na redu je bio veliki Kimura. Meč je održan 22. oktobra a pobedu odnosi Kimura pomoću zahvata gyaku-ude-garami, polugom na ruci i ramenu koja kasnije dobija naziv “Kimura”.
U prvoj rundi je bio izrazito dominantan i bacao je Helia po ringu i kontrolisao ga u parteru, a svedoci čak i navode da je Helio ostao bez svesti nekoliko puta usled pritiska, ali da se brzo vraćao. Na početku druge runde, Kimura je ponovo bacio Helia nekoliko puta da bi nakon 3 minuta kontrole u parteru uspeo da izoluje ruku pomoću gyaku-ude-garami tehnike. Helio nije predao meč i Japanac nije imao izbora nego da nastavi okretanje ruke do preloma. Helio ni nakon preloma ne predaje borbu a Kimura mu i drugi put lomi ruku, nakon čega Heliov brat Karlos baca peškir i predaje meč.
Helio Gracie – Valderman Santana
Valderman Santana je u to vreme bio bivši učenik Graciea koji je izbačen iz Gracie akademije, a tačan razlog je i dalje diskutabilan. Santana se 1955. godine borio u okviru menadžmenta Karlosa Renata kada i izaziva Helia. Borili su se u maju, obojica noseći kimono i po vale tudo pravilima. Važno je naglasiti da je Santana bio 16 godina mlađi (Helio je imao 46) i oko 25 kilograma teži. Borba je traja 3 sata i 40 minuta. Helio je većinu borbe proveo u gardu udarajući Santanu laktovima u glavu i nogama u leđa. Nakon iskrpljujuće borbe, po rečima očevidaca, Santana je uputio više udaraca u parteru, a zatim podigao Helia koji nije puštao gard nogama i udario ga o zemlju (slam). Usledio udarac nogom u glavu i Helio je bio u nokautu, a ujedno i poslednji put u profesionalnim vodama.
Helio je bio i veoma human. Pravi primer je momenat kada je svesno žrtvovao svoj život, skočivši u more prepuno ajkula, kako bi spasao čoveka sigurne smrti.
Bitno je napomenuti da je pri prvom UFC 1 (1993), Helio Gracie, imenovan i počastvovan zvanjem prvog Ultimate Fighter-a. Umro je 29. januara 2009. Zapamćen je kao “čovek 1997 godine”, nosilac ordena časti i jedan od osnivača UFC-a. Naravno, utemeljitelj brazilske džiu džice, koju još nazivaju i Gracie jiu jitsu.
Svojim delima inspirisao je svaku osobu koja ga je poznavala
