DUŠKO TOŠIĆ – MILIONER IZ BLATA – VRATASPORTA.RS

Dvadesetak kilometara jugo-istočno od Zrenjanina, negde duž desne obale reke Tamiš, nalazi se jedno od najstarijih naselja u Banatu. Naći ćete ga između vinograda i gustih hrastovih šuma koje su stanište orlova. Nekada deo Banatske vojne granice često izložene napadima Turaka, a danas mesto poznato po dobrom vinu, ribi, pravoslavnoj crkvi Vavedenja Bogorodice, spomeniku kulture od velikog značaja, kao i po najpoznatijem drvetu u Srbiji. Ne, to nije Duško Tošić, ako ste to pomislili, misli se na dud u dvorištu rodne kuće velikog umetnika Uroša Predića. Uroš je nadaleko proneo slavu ovih blatnjavih sokaka, a oni su iznedrili i jednog momka koji je porastao iznad svih očekivanja i uzdigao se baš poput ptica po kojima je njegovo selo i ponelo ime. Taj dečak je dosanjao i iskusio snove svih poštenih momaka koji daju sve od sebe i proživeo neke bajke. To je on, Duško Tošić, i leti sa najboljim orlovima na Svetsko prvenstvo u Rusiju.

Postoji legenda. Ona kaže da orao ima najduži životni vek među pticama, ali samo ako pređe put bolnog umiranja i ponovnog rađanja. Kada napuni četrdesetu godinu orlove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen. Oštar i dug kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila zapinju za grudi i onemogućavaju let. Tada mu preostaju dve opcije, smrt ili da prođe kroz bolan proces promena. To zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok ne otpadne nakon čega izrasta novi kojim iskljuca stare kandže. Kad izrastu nove kandže, orao kljuca otežana pera. I tako je ponovo spreman za nove moćne letove. Priča simbolično govori o odrastanju, donošenju teških odluka i životnom sazrevanju čoveka. Slično je bilo i sa karijerom Duška Tošića. Duško stari poput kvalitetnih vina pravljenih u Orlovatu.

Proleterovu berbu je put uzbrdo, prolazeći kroz OFK Beograd i francuski Sošo, doveo do Verdera. Nakon odluke da igra za reprezentaciju Srbije na Olimpijskim igrama, uprkos protivljenju trenera, našao se u nemilosti i njegova priča u Bremenu je bila završena. Izgubio je i mesto među orlovima. Portsmut je delovao kao dobar izbor za oživljavanje karijere ali je zbog loše finansijske situacije klub otišao pod stečaj tako da nisu uspeli ni da ga registruju. Usledila je pozajmica u Kvins park rendžers, a ni tamo se nije naigrao. Trebala mu je promena, pa je potpisao je za Crvenu Zvezdu. Ponovo je širio krila i vraćao formu za moćni let. Za šestomesečni izlet i pozajmicu u Betisu je možda bilo rano ali se zato put u Tursku i transfer u Genčerbirligi pokazao kao pun pogodak. Posle dve godine sjajnih igara stigla je nagrada u vidu poziva Bešiktaša sa kojim će osvojiti dve titule prvaka Turske, i u čijem dresu će pokupiti zvanje najboljeg defanzivca sezone i zaslužiti poziv na Svetsko prvenstvo.

Pod pritiskom života svi orlovi moraju rano da polete i možda je to ono što ga je odvelo daleko. To je u njemu, srce i trud koji nadomešćuju sve nedostatke. Još kao dečak je bio odlučan da uspe. Bio je osnovac koji stopira, kasnije srednjoškolac, iz doma učenika, kako ne bi propuštao treninge. Uvek je bio u stanju da ide do kraja, spreman da povuče kada niko drugi nije. Fanatizam ga je odveo do vrha, do Bešiktaša, ali ni tada nije bilo lako. Trzavice su krenule kada je u reprezentativnom dresu protiv Albanije podigao tri prsta posle čega su usledile pretnje istanbulskih huligana. Iako jedan od najboljih i najstandardnijih igrača, pod pritiskom je izostavljan iz ekipe. Nije se predao, napornim radom i požrtvovanošću pokazivanom na svakom koraku je ponovo uspeo da se vrati u tim, zavredi poštovanje, stekne neprolaznu slavu kod navijača turskog šampiona i zasluži ugovor od 1,25 miliona evra po sezoni!

To nas vraća na početak priče kada je Orlovat u više navrata bivao pljačkan i spaljivan od strane turske vojske. Onda se Tamiš ulio u Dunav, Dunav u Crno More, a Crno More zapljusnulo obalu Istanbula. Tim putem je išao dečak iz Orlovata. Duško, uzmi im pare!

Izvor – vratasporta.rs