Junak nalik Vajsmileru
Tu negde u Banatu, blizu mesta gde je rođen i napoznatiji Tarzan svih vremena, na fudbalskim terenima se pojavio jedan momak koji je pojavom i stasom podsećao na Džonija Vajsmilera a pri prvom duelu i dodiru sa loptom svi su videli ko je on. Gospodar fudbalskih terena, Dejan Govedarica.
Za vreme kubanske revolucije Džoni Vajsmiler se zadesio na Kubi, opuštao se igrajući golf kada su pobunjenici opkolili teren. Nije govorio njihovim jezikom, nije mogao da im objasni ko je, ali se dosetio da ispusti Tarzanov krik. Vojnici su ga momentalno prepoznali i u glas povikali: – Es Tarzan! Es Tarzan de la Jungla! – Ne da ih nisu kidnapovali nego su Džoni i njegovi drugari imali pratnju gerilaca do hotela. Tu negde u Banatu, blizu mesta gde je rođen i napoznatiji Tarzan svih vremena, na fudbalskim terenima se pojavio jedan momak koji je pojavom i stasom podsećao na Džonija Vajsmilera a pri prvom duelu i dodiru sa loptom svi su videli ko je on. Gospodar fudbalskih terena, Dejan Govedarica.
Na godišnjicu oslobođenja Zrenjanina od fašizma i nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, 2. oktobra, rodio se Dejan. Po rođenju je odnešen u svoje selo koje imenom simbolizuje narodnooslobodilački rat, Sutjesku. Kao da u svemu tome ima skrivenih motiva i neke simbolike koja je ukrasila njegovu narav, borbeni moral i stanje budnosti koju je tako propoznatljivo prezentovao na fudbalskom terenu. Narod je to u njemu prepoznao i zbog toga je toliko omiljen i poštovan. Sve to možda ponajmanje ima veze sa njegovim fudbalskim umećem, priznaćemo da je bilo većih majstora, a i karijera mu na papiru nije baš epska avantura kao ona Vajsmilerova. Ali taj odnos između Govedarice i fudbala je nešto više, neki platonski nivo, odraz starih i pravih vrednosti. Znate, kad je završavao fudbalsku karijeru i vratio se u srpski fudbal, došao je u Vojvodinu. Zatekao je klub u krizi koji zarade igračima nije isplaćivao, zalihe hrane u sportskom centru “Vujadin Boškov” su bile istrošene a on je svojim saigračima kupio i doneo krmka od 100 kila! Muzička grupa Neki Paori ga smatra spiritualnim liderom i posvetila mu je pesmu koja je bila potpuni hit.
Radnički iz Sutjeske, Proleter, Vojvodina, Volendam, Leće, RKC i NEC su klubovi gde je igrao. Najviše ćemo ga pamtiti po dresu sa nacionalnim grbom koji je oblačio 29 puta. Posle dve i po godine sportskih sankcija i još dve čekanja na početak novog ciklusa, poslednji veliki tim Jugoslavije je najzad mogao na veliku scenu. Govedarica je bio deo tog fenomenalnog tima koji je po reputaciji igrača bio u samom vrhu svetskog fudbala. Stojković, Savićević, Jugović, Mijatović, Jokanović, Mihajlović, Mirković, Đukić… Evropski Brazilci su u dvomeču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo razbili Mađare sa 12:1 i overili vizu za put u zemlju Galskih petlova. A onda je osvanuo grafit “Mijate, prečka ti materina”. Legenda kaže da se prečka uTuluzu i posle svih ovih godina trese, a i da je tog leta u Budvi jedan dečak, dok se igrao sa loptom koja mu je pobegla na ulicu gde je baš u tom trenutku slučajno prolazio Peđa Mijatović koji je nasmejan hteo da je šutne nazad, povikao: – Joj, nemoj je ti šutat’ majke ti. – Danas, kad pogledamo unazad bolje da je umesto zalizanog Mijata u igru ušao Govedarica, domaćin čovek, da šutne taj penal jer bi ga sigurno zavukao. Kao što je to uradio Špancima dve godine kasnije u čuvenoj utakmici na Evropskom prvenstvu.
Ipak, Peđa Mijatović je često umeo da igra kao da ima super moći, poput današnjih fudbalskih super heroja Mesija i Ronalda. Govedarica ih nije imao, baš kao ni Tarzan, a kakve ljudske i fudbalske kvalitete poseduje pokazuje mesto na klupi pored jednog od takvih supermena, Dragana Stojkovića Piksija, kojem je pomoćnik u azijskoj avanturi.
Izvor – vratasporta.rs
