0.6 C
Zrenjanin
Friday, March 1, 2024
Naslovna ZR caffe Da li znate šta je "Torontal"? - zrikipedia.com

Da li znate šta je “Torontal”? – zrikipedia.com

 

Zaglavlje lista “Torontal” od 1. oktobra 1892. godine
“Torontal” (mađ. Torontál) je bio prvi mađarski nedeljni list u Torontalskoj županiji i na području današnje Vojvodine. Pokrenut 1872. godine od grupe uglednih mađarskih intelektualaca i notabiliteta, “Torontal” je od svog samog početka predstavljao zvanično glasilo Torontalske županije i služio njenim interesima. Nakon dve decenije prerastao je u dnevni politički list usled potreba ondašnjih županijskih vlasti da se obračunaju sa opozicijom koja je u to vreme započela organizovano delovanje. Izlazio je sve do 1930. godine, kada je preimenovan u Hirado (mađ. Hirádo)[1] i pod tim imenom je izlazio sve do gašenja, 1944. godine.

Istorijat
Osnivanje. Torontál kao nedeljni list
Prvi pokušaji osnivanja jednog mađarskog lista u Banatu javili su se 1871. godine, ali je tek 28. marta 1872. ova ideja zaista i realizovana. Torontál je pokrenula grupa mađarskih intelektualaca (Imre Varnai, Janoš Gesteši, Jožef Babić, Ištvan Ištvanfi) i notabiliteta (Antal Liptai, Endre Čekonić, Janoš i Pal Daniel, Ignac Čavoši) predvođena tadašnjim predsednikom kikindskog suda, a potonjim velikim županom Jožefom Hertelendijem[2]. Za urednika je izabran Friđeš Balaš, u to vreme već afirmisan novinar koji je ranije sarađivao sa prestoničkim listom Pesti Napló i nizom drugih glasila. Uprkos proklamovanoj objektivnosti, list je čvrsto stajao na pozicijama vlasti i vrlo brzo postao zvanično županijsko glasilo. Takva “suvoparna” uređivačka politika, sa zvaničnim saopštenjima, rubrikom za vesti i oglasima bila je karakteristična za period u kom je glavni urednik Torontál-a bio Friđeš Balaš (1872-1879).

Nakon Balaševe smrti (1879), nastupio je prelazni period, u kom su dužnost urednika obavljali saradnici Torontál-a kojima je Balaš od ranije već počeo polako da poverava uredničke dužnosti. To su bili, redom: čuveni zavičajni istoričar Banata Jene Sentklarai (24. jul 1879 – avgust 1881), profesor velikobečkerečke gimnazije Nandor Letmanji (avgust 1881 – 1. septembar 1881), glavni beležnik Torontalske županije i budući torontalski veliki župan Jene Ronai (1. septembar 1881 – proleće 1882), te naposletku, Mikloš Hegediš (1882)[3]. Od značajnijih momenata u ovom periodu, zanimljivo je pomenuti da je Letmanji bio smenjen od strane saveta lista, zbog svojih ličnih zameranja i kleveta koje je u listu iznosio; razrešen je nakon klevetanja nekih husarskih oficira iz Ečke[4].

Uredništvo Torontál-a je maja 1882. godine preuzeo Gustav Lauka, pisac, humorista i boem, koji je neposredno pre toga došao iz Budimpešte. Lauka će uređivati ovaj list sve do 1892. godine, i to je, prema nekim mišljenjima bilo zlatno doba Torontál-a[5]. Lauka je obogatio list novim rubrikama i naročito je bilo značajno što je dosta prostora posvetio književnosti.

Pretvaranje u dnevni list
Lauka je 1892. godine predao uredništvo Lajošu Brajeru, unuku po majci utemeljivača štamparstva u Velikom Bečkereku Franca Paula Plajca. Smena na mestu glavnog urednika poklopila se sa značajnim političkim dešavanjima u Torontalskoj županiji, budući da je u to vreme došlo do prvog ozbiljnijeg organizovanog delovanja opozicije, koja se okupila oko uglednog bečkerečkog advokata Ferenca Štašika. Štašik, koji je i sam dotle sarađivao u “Torontál”-u, pokrenuo je novi politički list pod nazivom Torontáli ellenzék (Torontalska opozicija), na šta su županijske vlasti odgovorile pretvaranjem Torontál-a u dnevni list i obezbeđivanjem značajnih novčanih sredstava za njegovo štampanje. Prvi broj dnevnika Torontál pojavio se 30. januara 1892. godine[6]. Brajer je uređivao list sve do 1908. godine, kada je otišao u Rijeku, gde je uređivao Riječki večernji list (mađ. Fiumei estilap). Brajer je bio odličan urednik i poznavalac čitalačke publike, pa je njegov odlazak označio veliki gubitak za list[7].

Na mestu glavnog urednika Brajera je zamenio Janoš Šomfai, koji je u Torontál-u dotle radio kao njegov pomoćnik[8]. Šomfaijeva uređivačka politika će se do Prvog svetskog rata odlikovati “hladnom stručnošću”[9], da bi u prvim ratnim godinama “pala na ispitu”, budući da je tadašnji vokabular lista bio ispunjen govorom mržnje i snažnim antisrpskim sentimentom. Takođe, to je bilo vreme i kada su materijalne okolnosti uticale na opadanje kvaliteta lista, koji je, uprkos tome, u vreme rata izlazio i po tri puta dnevno.

Šomfai je list uređivao do 14. juna 1917. godine, kada je na njegovo mesto došao Jene Mara. U tom trenutku, u redakciji lista radila je plejada novinara čiji će se angažman u Torontál-u nastaviti i u periodu između dva rata, ali u znatno promenjenim okolnostima; uređivačka politika međuratnog Torontál-a, koji je 1930. godine promenio naziv u Hiradó, ali zadržao dotadašnja godišta, bila je okrenuta “provincijskom senzacionalizmu” i ne može se porediti sa periodom do 1918. godine[10].

Rubrike
Rubrike u Torontál-u su se vremenom menjale, i u dobroj meri su zavisile od ličnosti glavnog urednika. Primera radi, u vreme dok je Friđeš Balaž obavljao tu dužnost, Torontál je objavljivao uglavnom vesti i službene objave. Po dolasku na mesto urednika, Gustav Lauka je preimenovao rubriku vesti iz Hirharang u Hirek i znatno obogatio sadržaj lista književnim prilozima. Uveo je rubriku Književni kutak (mađ. Irodalmi csarnok)[11]. U nastavcima (feljtonima) su objavljivani romani francuskih, nemačkih, ruskih, ali i srpskih pisaca. Saradnik lista Imre Gašpar uređivao je rubriku Apróságok (Trice i kučine)[12].

Urednici
-1872-1879: Friđeš Balaš
-1879-1882: Jene Sentklarai, Nandor Letmanji, Jene Ronai, Mikloš Hegediš (prelazni period)
-1882-1892: Gustav Lauka
-1892-1908: Lajoš Brajer
-1908-1917: Janoš Šomfai
-1917-????: Jene Mara
U međuratnom periodu kao urednik Hiradó-a spominje se Janoš Kelemen[13].

Saradnici
Za 73 godine postojanja, u Torontál-u su sarađivali brojni novinari, pisci, ličnosti javnog, političkog i kulturnog života ne samo Torontalske županije, već i šire. Njihov (nepotpun) spisak čine sledeća imena (po azbučnom redu):

A
Andel, Reže
B
Balaž, Friđeš
Balier, Šandor
Banjai, Jakob
Bart, Đeze
Bekefi, Antal
Bihler, Hugo
Bobor, Đula
Bodo, Maćaš
Boraković, Ljubomir
Boršodi, Lajoš
Brajer, Lajoš
V
Vajnhart, Jožef
Varnai, Imre
Veg, Lajoš
Vegling, Ištvan
Verteši, Đula
Vincehidi, Erne
Vučetić, Endre
G
Gardonji, Geza
Gašpar, Imre
Gesteši, Janoš
Godanji, Zoltan
Goždu, Elek
Granžan, Geza
D
Dankulov, Petar
Dimitrijević, Pavle
Ž
Žiroš, Mihalj
I
Ištvanfi, Ištvan
J
Janko, Agošton
Janković, Đorđe
Jorgović, Dušan
Jurković, Aladar
Juhas, Ferenc

K
Kaboš, Bertalan
Kezdi-Kovač, Laslo
Kelemen, Janoš
Kiš, Karolj
Klajn, Mor
Knjaško, Lajoš
Kokić, Viktor
Kristijan, Jene
Krudi, Đula
Kusing, Janoš
L
Letmanji, Nandor
Lovik, Karolj
M
Marton, Andor
Mencer, Lipot
Milko, Izidor
Molnar, Ferenc
O
Oršo, Maćaš
Osti, Andor
P
Palcman, Robert
Perl, Mihalj
Poroskai, Bela
R
Revicki, Đula
Rehorovski, Jene
Ronai, Jene
Rutkai-Radvanji,Ema
S
Savai, Đula
Salai, Jožef
Segfi, Šandor
Seneš, Adolf
Sigeti, Vilmoš
Silađi, Albert
T
Tarko, Janoš
Temerkenj, Ištvan
Terek, Ferenc
Tereš, Tivadar
Trajs, Geza
F
Fijalkovski, Bela
H
Hadfi, Deme
Hegediš, Janoš
Hertelendi, Jožef
Hećei, Kalman
Hoiči, Jene
C
Carina, Silard
Cirbus, Geza

Džinić, Marsela
Š
Šemšei, Đula
Štajnbah, Antal
Štašik, Ferenc
Štrajtman, Antal
Štros, Bela

Podlistci
1. Torontál Hivatalos Melléklet (Službeni prilog Torontala) – pokrenut 1885. godine, izlazio je kao podlistak Torontál-a do 1903, kada se osamostalio. Publikovao je zvanične županijske objave, propise, uredbe, sve dok nije postao nezavisno glasilo pod nazivom Torontál vármegye hivatalos lapja (Službeni list Torontalske županije).
2. Torontálmegyei Tanügy (Prosveta Torontalske županije) – izlazio od 1892. do 1895. godine i imao pedagoški karakter. Bio je namenjen prosvetnim radnicima na području Torontalske županije.

Zanimljivosti
Sve do januara 1997. godine, kada je novosadski list Magyar Szó ušao u 54. godinu života, Torontál je bio najdugovečniji mađarski dnevni list na području današnje Vojvodine – izlazio je ukupno 73 godine, od toga 53 kao dnevni list[14].
Torontál, odnosno Hiradó je prestao da izlazi 1. oktobra 1944. godine, dan pre oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu[15].
Redakcija Torontál-a na čelu sa dr Lajošem Brajerom organizovala je 1893. godine literarni konkurs za najbolju novelu, u cilju bogaćenja sadržaja lista i oživljavanja književne rubrike. Na konkursu je pobedio Tivadar Tereš iz Samošujvara, koji će kasnije postati saradnik lista[16].
Sedište redakcije Torontál-a bilo je od osnivanja do 1880. godine u sobi br. 6 hotela “Pešta” (danas zgrada Regionalne privredne komore), a nakon toga na prvom spratu Bauerove kuće (danas Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”). Miloš Crnjanski u svojim međuratnim sećanjima na Bečkerek pominje da se redakcija lista nalazila u kući predvodnika mađarske nacionalne manjine u Velikom Bečkereku i Banatu Imrea Varadija[17].

 

Izvor  – zrikipedia.com

[td_block_social_counter custom_title=”PRATITE NAS” facebook=”zrenjaninskevesti” twitter=”z1infovesti” instagram=”z1info” manual_count_youtube=”#” style=”style5 td-social-boxed” open_in_new_window=”y”]
Zrenjanin
light snow
0.6 ° C
0.6 °
0.6 °
83 %
4.1kmh
100 %
Fri
1 °
Sat
4 °
Sun
3 °
Mon
5 °
Tue
7 °

Popularne vesti

I Zrenjanin ”uvozio” birače?

Glasači iz Iriga i Sremskih Karlovaca su na dan izbora organizovano dovedeni na glasanje u Zrenjanin, rekli su za N1 info iz koalicije "Srbija...

SNS Zrenjanin: izbori protekli u fer i demokratskoj atmosferi

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio u Jutarnjem programu TV Prva da je stranka na čijem je čelu zadovoljna izbornim rezultatima, navedeno je...

PUF kao posmatrač izbornih neregularnosti u Zrenjaninu

Tokom izbornog dana na nedavno održanim izborima članstvo Promena u fokusu - PUF je aktivno posmatralo sva izborna mesta koja se nalaze na teritoriji...

Zrenjaninska JKP „Vodovod i kanalizacija“ sprovodi anketu

Ispitivanje zadovoljstva korisnika uslugama JKP „Vodovod i kanalizacija“ sprovodi se od 18. do 31. decembra na teritoriji Grada Zrenjanina. Upitnik se može popuniti elektronski...