Ned. avg 19th, 2018

PRAŠNJAVA BAJKA O SPORTU – vratasporta.rs

Čarobnjaštvo Miloša Grbića i ekipe GIK Banata

Prašnjavo selo u kojem su se meštani pretežno bavili zemljoradnjom, koje nije brojalo ni 2.000 stanovnika, odgajilo je odbojkaškog šampiona Jugoslavije. Bukvalno odgajilo, jer su svi igrači tog tima bili Klečani.

Sećate se kad je Lester osvojio Premier ligu, bila je to uzbudljiva fudbalska godina. Ceo sportski svet je odlepio za tom ekipom. Kao u godini Halejeve komete kad je prizor na nebu spektakularan, kad svi ljudi zastanu i sa oduševljenjem posmatraju taj događaj. Jednom u 76 godina. Godina retkog fenomena, nešto nalik Halejevoj kometi, desila se Zrenjaninu 1972. kada se cela Jugoslavija divila odbojkaškom čudu iz Kleka.

Vremena se brzo menjaju, ekipa Lestera je možda podsetila svet na taj neki romantični amaterski pristup sportu, u smislu ljubavi prema onom suštinskom u njegovom bavljenju, sportom kakav je postojao nekad i koji polako izumire. Ali opet, kao što postoji razlika između zaljubljenosti i ljubavi, tako se i ovde taj zaljubljeni sjaj u očima dok se gledao Lester brzo izgubio, dok je “ono pravo” bila i ostala ova fantastična družina.

Prvi Klečani, pre Dejana Bodiroge i braće Grbić, koji su nadaleko proneli sportsku slavu sela bili su Miloš Grbić, Milorad Kijac, Milorad Mićić, Milenko Vuković, Slobodan Grbić, Branko Berak, Branko Vujović, Mirko Ćuk, Nedeljko Ivanković, Slobodan Damjanac, Radoslav Dursun i Milenko Šegrt. Zasluge idu i tehničkom rukovodiocu Ranku Kijcu, ali i jedinom strancu u ekipi, treneru Lazaru Grozdanoviću koji je četiri puta nedeljno putovao iz Beograda kako bi vodio treninge.

Jedna od najlepših sportskih priča u bogatoj istoriji jugoslovenskog sporta inspirisana je čarobnjaštvom Miloša Grbića i ekipe GIK Banata. Prašnjavo selo u kojem su se meštani pretežno bavili zemljoradnjom, koje nije brojalo ni 2.000 stanovnika, odgajilo je odbojkaškog šampiona Jugoslavije. Bukvalno odgajilo, jer su svi igrači tog tima bili Klečani. Prijateljstvo i zajednički duh komšija i školskih drugara učinili su da ovo malo mesto, neubeleženo ni u geografske karte, bude upisano u svetsku odbojkašku mapu.

Prvi Klečani, pre Dejana Bodiroge i braće Grbić, koji su nadaleko proneli sportsku slavu sela bili su Miloš Grbić,Milorad Kijac, Milorad Mićić, Milenko Vuković, Slobodan Grbić, Branko Berak, Branko Vujović, Mirko Ćuk,Nedeljko Ivanković, Slobodan Damjanac, Radoslav Dursun i Milenko Šegrt. Zasluge idu i tehničkom rukovodiocu Ranku Kijcu, ali i jedinom “strancu” u ekipi, treneru Lazaru Grozdanoviću koji je četiri puta nedeljno putovao iz Beograda kako bi vodio treninge.

I danas u Kleku svaka druga kuća ima odbojkaša, a o duhu koji vlada u selu najbolje govori anegdota Vanje Grbića. Ispričao je da mu je nakon osvojene zlatne olimpijske medalje, po povratku, brat od strica rekao: ’Ajde dođi sutra jedan na jedan, majstore, pa da te vidim! Pusti ti tu olimpijsku medalju…

Izvor – vratasporta.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *