OTVORENO PISMO VLADI REPUBLIKE SRBIJE I PREDSEDNICI VLADE ANI BRNABIĆ
6. June 2018.
Horski festival “Slobodan Bursać” iz ugla dirigenta
6. June 2018.

Kolumna – Preambula ustava prepreka za priznanje države Kosovo ili svaljivanje krivice na leđa naroda

Ako državni činovnici, plaćeni od naroda da vode državu, nisu u stanju da političkim sredstvima sačuvaju Pokrajinu Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, onda to ni referendumska „volja“ naroda neće moći.

Jednostavno pitanje, zašto postoji ustav ima i jednostavan odgovor, da ograniči i zauzda državnu vlast. Bar je to bila početna, plemenita ideja za postojanje ovog, najbitnijeg pravnog akta bilo koje države. A da li je u društvenoj praksi tako? Ko imalo prati politička dešavanja kod nas i u svetu to može da poredi i da ima svoj stav.

Ustav je dobar izum, dobro rešenje kojim država ima pravni akt koji je vrh svega, da kažemo metaforično vrhovno božanstvo države i dobro je što ga skoro sve države imaju. Iz ovog najvišeg pravnog akta države proizilaze sva ostala pravna delovanja.Ustav obuhvata državno uređenje, slobode, prava i dužnosti građana i društvene, ekonomske i političke odnose države.

Neke države nisu promenile svoj ustav od nastanka(SAD), a neke ga menjaju češće. U toj grupi država koje menjaju ustav i Srbija ima svoje mesto. Srbija je do danas promenila dvanaest ustava.Opravdanje za toliki broj donošenja novih ustava Srbije nalazimo u činjenici da promenom državne teritorije dolazi i do promene ustava. Nelogično bi bilo da u Srbiji važi ustav iz 19. veka dok je još bila u vazalskom odnosu prema Turskoj ili da važi neki od ustava iz vremena SFR Jugoslavije ili da važi ustav dok je bila u zajednici sa Crnom Gorom. Sve su to velike i bolne teritorijalne i ostale rane koje počinju zaceljenje novim ustavom. Ali ukoliko je država teritorijalno stabilna ima li potrebe za novim ustavom? Na primer Turska je skoro promenila svoj ustav, a to je povezano sa izborom predsednika države,Erdoganai njegovim političkim aspiracijama.Već godinu dana se u Srbiji spekuliše šekspirovskom retorikom „Novi ustav ili ne, pitanje je sad“tj. na pomolu je i novi, trinaesti ustav.Da li će ga biti ili ga neće biti, videćemo!

Prvi ustav u svetu, smatra da, je donet u SAD-ma1787. Srbija je u prvih dvadeset država na svetu proglasila ustav i to 1835.Ovaj, važeći ustav iz 2006. je nastao posle raspada države Srbije i Crne Gore, izglasan je referendumskom voljom naroda i ima preambulu.

Neki ustavi imaju preambulu, a neki nemaju. Preambula je uvodni deo ustava koji je decidirano odvojen od dela ustava u kome su propisi normativno postavljeni.

Preambula se razlikuje od ostalog dela ustava u kome su pravila, propisi i po tome jer napisana u svečanom, akademskom izjavnom tonu, stilski je bliska objavi, deklaraciji i nema članove. Tako da svojom formom ne liči na kategorije pravnih normi.

Preambule mogu da imaju pravno značenje ali i ne moraju da budu pravno značajne. Preambula u našem ustavu je napisana baš tako, dvojako, da može biti, a i ne mora! Znači da našem Ustavu nije pravno određeno značenje preambule. Ustav ne navodi jasno i nedvosmisleno da li su odredbe u preambuli obavezujuće, i ako se pretpostavi da su obavezujuće kako bi se kaznilonarušavanje tih odredaba.

Oni koji su za pravno značenje preambule,pozivanju se na pravnu praksu ili pravnu nauku, tj. navode formalna obeležja. A to su: prvo, početno mesto koje zauzima preambula u ustavu i to što je odvojena od ostalog, normativnog dela kao i njen usmereni sadržaj.

Oni koji negiraju pravno dejstvo preambule, opet, se pozivaju na pravnu praksu ili pravnu nauku, tj. navode da je: preambula deklarativna, ideološki obojena i njen sadržaj nije preciziran, nije uobličen na pravni način. Nije navedeno koji državni organi treba da štite interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim ispoljno političkim odnosima. Iako se navodi da je ustavna obaveza svih državnih organa, mora da se precizira o kojim organima je reč.

Pa sad kako kome drago, može se kako se hoće i da se uvaži preambula i da se ne uvaži. Pozivanje na pravnu praksu ili pravnu nauku, znači da može da se manipuliše.

Ustav Srbije može biti promenjen, za to postoji odredba u njemu. U odlučivanju o promeni ustava učestvuju i Narodna skupština ibirači neposredno. Predlog narodnog poslanika za promenu ustava mora dobiti podršku najmanje 1/3 od ukupnog broja narodnih poslanika. A predlog birača za promenu ustava, svojim potpisima mora podržati najmanje 150000 birača.

 

   Bez saglasnosti građana, iskazane na referendumu, ne mogu se menjati sledeći delovi ustava:preambula ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju i postupak promene ustava.

 

Da li bi Srbija mogla bez ustava pitanje je sad, opet u šekspirovskoj retorici. Ako mogu Velika Britanija i Izrael, da li bi i Srbija mogla.

 

Jasno da postojeći sadržaj preambule „bode oči i vapi za pravnim prihvatanjem i mestom u srcima građana“ a sa druge strane jasno je da je preambula i smetnja. U prilog tome je činjenica da je samo jedna pokrajina pomenuta u preambuli, a zna se da Srbija ima dve pokrajine, kao i očiglednost da od svih segmenata koji čine državu u preambuli je sadržajno baš obuhvaćena teritorijalna pripadnost Kosova i Metohije. Da li su autori ovog ustava bili dalekovidi, a ipak, zašto je ostavljena mogućnost manipulisanja? Predsednik ovih dana pominje da će građani referendumom da odluče da li pokrajina Kosovo i Metohija jeste ili nije…Najlakše je „vruć krompir“ baciti narodu u ruke i posle taj isti narod prozvati izdajicom Kosova i Metohije.

 

 

Mr Dejana Pataki

 

Izvor: Konkretno

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *