SAVRŠENSTVO JEDNOSTAVNOSTI – vratasporta.rs
9. jula 2018.
INTERVJU – PUT FUDBALSKOG ZALJUBLJENIKA – vratasporta.rs
9. jula 2018.

INTERVJU – NEMANJA KORAĆ – vratasporta.rs

Čovek znanja, obrazovanja, sporta i zdravog života

Izvolite kroz Vrata sporta, predstavite nam se.

U sportu sam od svoje šeste godine, dok se trenerskim poslom bavim duže od 7 godina. Shvativši da je sport neizostavni deo mog života, nakon završetka studija ekonomije, upisujem se i diplomiram na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu. Uz zvaničnu fakultetsku diplomu posedujem i ITU Level 2 i STU trenerski sertifikat.

U dosadašnjoj trenerskoj karijeri sam imao priliku, sem triatlonaca, da sarađujem i sa trkačima i biciklistima raozličitih ciljeva i mogućnosti.

– Najvažnija stvar je definisati realan cilj i postepeno ići ka njemu. Rezultati u sportu se ne mogu desiti preko noći, za to je potrebno vreme koje se mora iskoristiti na pravilan način. Ljudsko telo je limitirano i u napred, rođenjem, predodređeno krajnjim dometom. –

Učitelji, nastavnici, profesori i treneri imaju veliku odgovornost. Kako se nosite s njom?

Definitivno, najveću odgovornost nosi rad sa mlađim kategorijama, odnosno decom. Takođe, i rad sa odraslim sportistima nosi izvesnu odgovornost, ali deca trenera vide kao drugog roditelja. Trenerski poziv je specifičan po tome što zahteva kontinuirano učenje i usavršavanje tokom celog radnog veka, nije više dovoljno posedovati zvaničnu diplomu visoke škole, fakulteta, već ona služi kao dobra i jedina osnova za dalje usavršavanje. Pravilnim pristupom, odabirom sredstava, menadžmentom rizika u radu sa ciljanom grupom sportista, radom na ličnom imidžu i slici treneri se pravilno nose sa odgovornošću svog posla.

U nauci se polaznici ne mogu preforsirati, u treningu mogu. Kako obuzdati napaljenog zaljubljenika u sport?

Najvažnija stvar je definisati realan cilj i postepeno ići ka njemu. Rezultati u sportu se ne mogu desiti preko noći, za to je potrebno vreme koje se mora iskoristiti na pravilan način. Ljudsko telo je limitirano i u napred, rođenjem, predodređeno krajnjim dometom. Na kraju svega sport mora služiti kao pozitivan doprinos kvalitetu života, higijeni, povećanju životnih sposobnosti, dok pogrešnim pristupom i neadekvatnim opterećenjima se može desiti kontraefekat.

Odakle su sve ljudi, geografski, koji imaju poverenja u Vas?

Moj rad je zasnovan na online trenerstvu, što je za triatlon najzahvalnije u smislu organizacije vremena i svih resursa za trening. Plivanje, biciklizam i trčanje su jednostavne ciklične aktivnosti, a uz današnju tehnologiju veoma je lako pratiti svog sportistu i modifikovati trening po njegovim ličnim potrebama. Do sada sam imao priliku sarađivati sa sportistima iz SrbijeHrvatskeCrne GoreJužnoafričke RepublikeUjedinjenih Arapskih EmirataŠvedskeFrancuskeNemačke

Može li se strpljenje trenirati? Kao laik često pomislim da je za triatlon glava bitnija od tela.

Kao što sam već pomenuo, već rođenjem smo limitirani u pogledu fizičkih predispozicija. Ukoliko govorimo o vrhunskim rezultatima u sportovima izdržljivosti, genetika igra najbitniju ulogu, odnosno predisponiranost (nasleđe, talenat). Svakako, predisponirani sportista neće ni približno postići svoj maksimum ukoliko nema volju, upornost, požrtvovanost za treningom. Za sportistu amatera je mentalna snaga možda i najbitnija, jer se on ne takmiči protiv drugih takmičara (u najvećem slučaju) već protiv sebe i distance same trke.

Da li se i dalje takmičite?

Da. Sezonu planiram prema glavnim ciljevima. 2018. godine mi je plan učešće na dva triatlona srednjedugog formata (poludistanca), kao i više kraćih trka po Srbiji i inostranstvu.

Omiljena disciplina?

Dolazim iz plivanja, pa bih blagu prednost dao svojoj prvoj sportskoj ljubavi.

Kako se vreme prekrati u trkama i na treninzima? Razgovarate sa sobom, pevate, razmišljate o…?

Iskreno, trening i trke mi predstavljaju ogromno zadovoljstvo, pa mi u toku njih vreme proleti. To znači da i dalje imam jaku želju i motivaciju, kada budem pomišljao o prekraćivanju vremena, razmisliću o sportskoj penziji.

Koji takmičari prave najbolje rezultate u triatlonu ako posmatramo odvojeno discipline, plivači, biciklisti ili trkači?

Iako sadrži tri sporta, triatlon se mora gledati kao poseban sport i greška je posmatrati plivanje, biciklizam i trčanje odvojeno. Ukoliko govorimo o kraćim triatlonima poput sprinta (750m plivanje, 20km vožnja bicikla, 5km trčanje) i olimpijske distance (1500m plivanje, 40km vožnja bicikla, 10km trčanje) gde je vožnja u grupi dozvoljena, plivanje igra ključnu ulogu po pitanju konkurentnosti takmičara. Drugim rečima, za dobar rezultat važno je isplivati sa dobrom grupom na plivanju kako bi se uhvatila grupna vožnja na biciklu. Međutim, izreku da se dobrim plivanjem ne dobija trka, dok se lošim, svakako, gubi, upotpunjuje činjenica da triatlonac nakon dobrog plivanja, mora biti sposoban istrpeti dosta jaku i tehnički zahtevnu vožnju, te otrčati dosta brzo da bi ostvario dobar plasman. Ukoliko poredimo sa sportistima sve tri discipline odvojeno, u elitnom triatlonu nećemo primetiti velike razlike po pitanju brzine, pa možemo zaključiti da su triatlonci zaista dobri u sve tri discipline.

Za razliku od triatlona sa vožnjom u grupi, kod triatlona dužih formata plivanje je svakako važno, ali ne koliko i vožnja bicikla i trčanje i sa gledišta odnosa pojedinačnih disciplina, biciklzam i trčanje zauzimaju veći deo trke. Dakle, ne sme postojati velika razlika između disciplina ukoliko se zahteva dobar rezultat, ma šta konkretno on bio.

Koliko je sport profesionalno zastupljen u Srbiji, ili smo i dalje na nivou amatera kojima je izazov testiranje sopstvenih mogućnosti?

Govoreći o triatlonu, apsolutno ne, dok ni kod drugih popularnijih sportova nije situacija ništa značajno bolja, nažalost. Talentovanih momaka i devojaka ima, ali, nažalost, ne i sistema. Dok god sistem ne postoji, kojim će biti uključene sve strukture sporta, počev od prepoznavanja talenata, školskog sporta, infrastrukture i sl., ne možemo govoriti o profesionalizmu. Amaterski sport je izuzetno bitan za razvoj, masovnost, ali mora biti potkrepljen uslovima, organizacijom takmičenja, što se, primećujem, dešava, ali veoma sporo.

Molim Vas da u kratkim crtama preporučite našim čitaocima neki metod treniranja (Fartlek ili nešto slično) i čega najviše da se paze da ne bi došlo do povrede.

Sve zavisi od nivoa fizičke spreme, takmičarskog iskustva, zdravstvenog stanja, povreda, možemo koncipirati trening. Svaki trening, opet, mora imati svoj smisao, cilj, zadatak. Ukoliko se radi o treningu trčanja, veoma je važno dobro se zagrejati, pogotovo u ovim hladnim danima, laganim trčanjem. Potom odraditi glavni deo treninga, u zavisnosti, ponavljam, od cilja treninga, a to može biti fartlek trčanje, intervalno trčanje ili jednostavno kontinuirano trčanje istim intezitetom. Za prevenciju povreda, bih, dakle, savetovao, dobro zagrevanje, pravi izbor trkačke opreme (patike, pre svega), izbor podloge (početnicima u trčanju bih savetovao da koriste nešto mekšu podlogu poput tartan podloge, trave, zemljei sl.).

Koji je trener ili profesor na Vas ostavio najveći utisak? Na koga se ugledate?

Imao sam sreću da od svojih prvih sportskih dana pored sebe imam edukovane učitelje koji, ne samo, što imaju znanja, već i svojim karakterom upotpunjuju pravu sliku o treneru. Ne bih mogao izdvojiti nijednog posebno, već samo primetiti da su svi oni zajedno, svesno ili nesvesno, imali ogroman uticaj na stvaranje mene kao trenera, učitelja, sportskog radnika.

– Dobrim plivanjem se ne dobija trka, dok se lošim, svakako, gubi. –

Izvor – vratasporta.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *